Обиљежена 31 година од страдања Срба у злочиначкој акцији „Олуја“

Срби из Лике, Баније, Кордуна и Далмације спас су у љето 1995. године видјели на мосту који их је водио на слободну српску територију. У тој колони нашао се и Ђуро Живун из Двора, који је изгубио рођеног брата. Ђуро се са сузама у очима, 31 годину касније присјећа тих тешких дана.

„Па не знам не могу се уопште себи доћи што то мени значи да људи увијек причају оно што је истина, ми нисмо никоме криви били“, рекао је свједок Ђуро Живун.

Први кораци на слободној територији донијели су олакшање, али и неописиву бол за свим оним што је морало бити остављено иза себе.

Није лако иза себе оставити кућу коју сте градили, имање које сте стварали и мјесто које сте звали домом. Колико је тежак тај тренутак знају они који су прије 31 годину у колонама стигли управо овдје у Нови Град. Иза њих су остали домови, успомене и године живота а испред њих неизвјесност. Овај мост за њих је био прва станица спаса.

Када су прешли мост, у селу Сводна бомбардована је српска избјегличка колона пуна дјеце, жена и стараца. Убили су три цивила и на десетине их ранили

„Ту негдје отприлике једно четири километра испод, јасно су се уз долину Сане су летјели авиони два мига, летили су ниско тако да су се вид јела лица пилота. Ми смо искочили из аута и гледали их. Они су прелетили Сводну уз и горе су направили заокрет и онда су попријеко извршили гранатирање овог дијела овдје, истог момента чула се јасно детонација“, рекао је свједок Стеван Тадић.

Август 1995. године остао је урезан у сјећање свима који су се тада затекли у Новом Граду и који су пружили помоћ измученим људима на тракторима и запрегама.

„То гледати је страшно. Ја сам данас рекао и у цркви а ево и сада понављам, да Бог да се никада никоме не поновило јер вид јети дијете у коливци, у наручју мајчином које плаче а они не знају куд ће, они су само прешли преко моста да сачувају живу главу, то је тешко објаснити“, рекао је протонамјесник Немања Видић.

„Најтрагичније у свему томе што се у цјелокупној тој акцији није презало да се нападне цивилно становништво, вид јели смо овдје код нас у Новом Граду исто тако на подручју Петровачке цесте“, рекао је начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача.

У дворишту Цркве Светих апостола Петра и Павла у току је изградња Дома, а један дио биће намијењен управо страдалима у Крајини.

„Када направим једну поставку трајну или привремену знаћу да се исплатило што смо све ове године долазили без обзира колико нас је било јер народ који заборави своју историју ризикује да му се понови“, рекао је директор Документарно-информационог центра „Веритас“, Саво Штрбац.

Низ Уну са моста спаса спуштени су вијенци и запаљене су свијеће за више од двије хиљаде погинулих у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“. И оно мало Срба што је остало на својим вјековним огњиштима и данас живи у страху.