Родитељи двогодишње Данке Илић испитани су током истраге у Вишем јавном тужилаштву у Зајечару, а њихови комплетни искази налазе се у оптужници против Дејана Драгијевића, Срђана Јанковића и Драгијевићевог оца Радослава Драгијевића.
Оптужница за убиство Данке Илић још није потврђена, те је подложна промјенама, с обзиром на то да постоји шанса да је суд врати на допуну. Мајка дјевојчице Ивана Илић испитана је у тужилаштву 17. априла и ово је њен исказ, који је објавио Телеграф.
Мајка дјевојчице у тужилаштву је испричала да је кобног 26. марта планирала да оде до општине да заврши неки посао у вези са породиљским одсуством које је имала по рођењу првог дјетета. По њеном мишљењу то није било довољно и покушала је да поднесе захтјев. У вријеме када је била на породиљском имала је статус послодавца. Због тог одсуства је позвала свекра и свекрву да причувају њено двоје дјеце.
- Не могу да се сјетим да ли сам их позвала тог јутра или дан прије. Мислим да сам их звала на телефон. Дошли су између 9.30 и 10 сати и чим су дошли ја сам се спремила и отишла у Општину Бор, одакле сам изашла око 10.45 сати. Звала сам супруга да му кажем шта је било и приватног гинеколога да закажем преглед, а након пет до 10 минута стигла сам кући, након чега су свекар и свекрва отишли, а ја сам остала са дјецом. Са сином, који је у фебруару напунио три године, сам сређивала стан, док се Данка све вријеме играла. Кад сам завршила са сређивањем стана, сјела сам на под и играла се са дјецом. Не знам колико је та игра трајала, мом сину је било досадно, а када му је досадно жели да иде напоље - испричала је.
Због тога је, како је рекла, питала сина да ли жели да шутира лопту, на шта је он одговорио да жели. Данку није ништа питала, зато што она не прича, а иначе је, како је истакла, била добро и играла се.
- Одлучила сам да одемо у Бањско Поље, у домаћинство мог дједа јер сам тамо живјела као дијете 2013. и 2014. године, док ми мајка није преминула. Цијела моја породица је ту живјела, мама, тата, брат и ја. Позвала сам свог оца Часлава и питала да ли је он у Бањи, на шта је одговорио да није, да треба да иде у другу смјену, али да слободно са дјецом одем тамо јер је очишћено и посекао је грање и трње. Тада сам још била у стану и нисам средила себе и дјецу за одлазак у Бањско Поље. Деду нисам звала јер с њим не разговарам јер смо се посвађали након смрти моје мајке, али не сјећам се око чега - додала је.
Ивана Илић је рекла да мисли да је са дјецом кренула у Бањско Поље око 12.45 или 12.50 сати, да је смјестила децу у свој "форд фокус", да је она возила и да је приликом изласка из Улице албанске споменице позвала супруга на телефон и да му је рекла да иде у Бању са дјецом, на шта јој је супруг Милош одговорио: "Добро, само се јави када стигнете".
- Одвезла сам нас у Бањско Поље и када сам стигла у Улицу војводе Радомира Путника број 19, изашла сам из аутомобила, отворила капију, вратила се у аутомобил и одвезла се са дјецом иза куће, гдје се налази ливадица. Све то је било око 13.06 или 13.07 сати. Мислила сам да дјеца ту могу да се играју и да други простор у оквиру дворишта није био за игру. Када сам паркирала аутомобил, тако што је задњи дио возила био окренут према улици, изашла сам и извадила дјецу из кола, прво Данку, па сина. Из гепека сам извадила лопту за фудбал и дала је сину, и сликала сам дјецу, али је Данка већ кренула према стази која води ка земљаном брдашцету које се налази у дворишту, а које је било удаљено пет или шест метра у односу на сувозачка врата аутомобила - испричала је Данкина мајка у тужилаштву.
Рекла је да је видјела Данку како се већ пење на то брдашце, које је по њеној процјени високо око један и по до два метра, а дужине око четири метра. Описала је да је то природно брдашце и да за њега зна од кад зна са себе, као и да ту постоји стазица која води до куће, прецизније до десног бочног дијела куће, гледано из дворишта према улици.
- Кад сам видјела Данку на тој стази, била је удаљена метар од почетка брдашцета и на самој стази. Дјеца су одмах кренула ка њој. Данка хода тако што трчкара, није ходала споро, а није ни трчала брзо. Тог дана је имала пуна 22 мјецеса. Са дјецом сам у том дворишту била још једном, али Данка тада није ходала. Данка је прешла узбрдицу брдашцета и скренула лијево према грању које је било на гомили са лијеве стране стазице. Ја сам била око метар и по иза Данке. Када је стигла до гомиле грања била сам иза ње и Данка је направила круг око гомиле грања и потом отишла ка аутомобилу. Син је све вријеме био са мном и држао је лопту - описала је Ивана.
Окренула се, а Данке није било
Мајка је описала да се са дјецом играла са лоптом око пет минута, да је њен син шутирао лопту, док Данку то није интересовало и да је она узимала лопту и бацала је као и да се све то дешавало испред предњег дијела аутомобила.
- Дјеца су све вријеме била испред аута, трчали су. Направила сам још пет слика од којих је на двије Данка била сама, двије на којима је син био сам, све је трајало мање од 10 минута. Сједела сам на циглама док сам их сликала, а онда сам ставила телефон у џеп и наставила да шутирам лопту са сином, док је Данка све вријеме трчкарала, долазила до нас, узимала лопту, бацала је и смијешила се. Највише што сам се удаљавала од њих било је три метра и то испред возила, гдје су се и они налазили. Играли смо се око 10 минута док син није тражио да пије воде. Видјела сам да се Данка опет пење на брдашце и да је била на око пет метара од аута, односно била је на самом почетку стазе коју сам описала - рекла је.
Описала је да је син био поред ње када је кренула да узме воду из аутомобила и да је отишла до сувозачких врата јер се њен ранац налазио на сувозачком сједишту. Дала је сину воду, он јој је вратио флашицу коју је вратила у ранац. Све је, како је рекла, трајало око два минута.
- Када сам подигла поглед ка брдашцету, видјела сам да је нема. Почела сам да дозивам Данку, тражила сам погледом по ливади на којој су се играли, а када сам схватила да је нема, узела сам сина за руку и пошли смо да је тражимо стазицом на брдашцету. Пролазили смо кроз отворену капију, која је била на један или два метра од брдашцета. Капија је била од малог дворишта које смо користили за чување кокошака. Кроз то двориште смо прошли до сљедеће капије која је исто била отворена и онда је на око три метра од бочне стране куће. Са сином смо изашли на стазицу поред куће која води кроз цијело двориште, ишли смо десно, направили цијели круг који, по мојој процени, има око 100 метара, и опет смо дошли до задњег дијела аута - додала је Ивана.
Видјела возило "Водовода"
Све вријеме док се кретала стазом није видјела Данку. Дијете је нестало. Брат ју је такође дозивао. Када је поново дошла до аутомобила у 13.42 сати, позвала је супруга и рекла да Данке нема, а он ју је питао како нема и рекао јој да позове полицију. Прекинула је позив са њим и одмах позвала полицију, након чега се поново кретала споменутом стазом, али из другог правца и дошла до скретања десно према главној капији.
- Прије скретања десно према главној капији постоји још једна капија испред, која је такође, као и главна капија, била отворена. Отприлике пар метара прије него што сам скренула десно на стазу која води према главној капији, видјела сам паркиран бели аутомобил на ком је писало "Водовод". Знам да је у питању "фијат панда" и мислим да је то службени ауто. Био је окренут предњим дијелом ка раскрсници у Улици војводе Радомира Путника и око два метра наспрам отворене капије. Један човјек, ког не могу да опишем, налазио се на мјесту возача, а други се налазио са лијеве стране капије. Ни њега не могу да опишем јер је био окренут леђима. Задржала сам се до два минута, а за то вријеме се тај човјек вратио до аутомобила и сјео на мјесто сувозача, а потом су отишли - испричала је Данкина мајка.
Одговарајући на питања тужиоца рекла је да је све видјела са удаљености од пет до шест метара и да тада још није скренула на стазу која води ка главној капији, да Данку није дозивала када је видјела двојицу мушкараца. Истакла је да не зна зашто их није питала да ли су видјели Данку, да је мислила да је дијете у близини и да ће да је нађе, да је била преплашена и да јој то "није пало на памет". Када се возило "Водовода" удаљило, кренула је ка главној капији и хтјела је да види да Данка није упала у бару која се налазила у близини.
- Када сам видјела да дијете није у бари, са сином сам се вратила у двориште. У повратку сам видјела комшиницу за коју претпостављам да је била са мужем у башти, то је кућа испод наше, а изнад наше куће код комшије сам чула галаму. Видјела сам како мој супруг долази службеним аутомобилом, био је на мјесту сувозача, а његов колега је возио. Послије неколико минута дошла је и полицијска патрола и кренули смо да је тражимо. Разговарали су са мојим супругом, а онда је полиција тражила појачање. Почели су да се скупљају људи да траже Данку, дошли су моји свекар и свекрва и између 14 и 14.30 сати сам оставила сина са њима и наставила сам да тражим Данку по оближњим улицама и ливадама, након чега сам се вратила у двориште и тамо разговарала са инспекторима - додала је Ивана.
Она је потом описала како њена ћерка изгледа и шта је тог дана имала обучено. Како је рекла, "Данка је била посебна", није се одазивала када је неко позове именом, није извршавала наредбе, још није говорила, осим што би понекад рекла "мама", да је говорила "бебећим језиком" и да је реговала на пјесмице које јој је пјевала тако што је подизала руке и играла, да је рукама показивала рамена, главу и стопала.
- Имала је навику да се успава на поду са својим ћебенцетом и тог дана сам понијела њено ћебенце у ранцу, али га нисам вадила. У мају 2023. године је Данка имала гнојну упалу лијевог увета због чега је пала у несвијест и водили смо је љекару у Београд, гдје су установили дијагнозу фебрилно конвулзивни напад. Када се зацени од плача губила је свест, то се десило три пута - два пута од маја до децембра 2023. године и једном послије Нове године. Добили смо трерапију "дијазепам" у чепићу, али јој није користила јер се враћала у свјесно стање прије него што јој дамо лијек. Имала сам сумњу да Данка има неки облик аутизма, али љекари нису дали ту дијагнозу. То су само моје сумње зато што није говорила и зато што је гледала и окретала рукице и није се одазивала на своје име - испричала је мајка и истакла да јој је рођака која је психијатар рекла да сачекају до друге године, па да онда крену са испитивањима.
Мајка је напоменула да Данка није имала навику да оде од родитеља и да се не врати, да се обично удаљавала 10 метара, а онда би се окренула да види гдје су и вратила се. Рекла је да Данка није имала страх од непознатих људи, нити се од њих опирала, да се "можда само мало гуркала, али није вриштала, ни плакала", као и да је од непознатих узимала храну, плазму, смоки, чипс.
- Данку је осим мене чувао мој супруг, његови родитељи и мој отац, чувала ју је и моја снаја. Ми немамо непријатеље. Прије овога супруг је имао непријатност испред једне банке због паркинг мјеста. Као у сваком браку, и у нашем поостоје свађе, али никада није било већих свађи. Са родбином смо у добрим односима, осим што не причам са дедом. Осумњичене не познајем и никада их нисам видјела - закључила је.
Одговарајући на питања браниоца осумњиченог Дејана Драгијевића да ли је рекла полицији да је на аутомобилу који је видјела у близини куће писало "Водовод", рекла је да није прво вече, али да је суртадан рекла прво својој тетки из Ниша и оцу, па је њен отац то пренио инспектору, а да је то касније и сама рекла у Полицијској управи у Бору.
