"ПИ њуз": Босна на ивици колапса?

Како наводе, Република Српска, један од два уставно равноправна ентитета у земљи, саставила раније необјављени документ о ставу који је запањујући својом јасноћом и досљедношћу.

Тон је чињеничан, али садржај је несумњив: Република Српска се залаже за политички нови почетак, не кроз сецесију, већ кроз повратак Дејтонским принципима. Они су све више потиснути последњих година, међународним интервенционизмом, преоптерећењем институција и Уставним судом који, из перспективе, Бањалуке, односно Срба, дуго функционише под спољном контролом.

Оставка, реформа, владавина права

Прво и најважније је захтјев за оставку Кристијана Шмита. Бивши њемачки савезни министар обавља функцију високог представника од 2021. године – али без формалне потврде Савјета безбједности УН. Његов легитимитет за Бањалуку, из тог разлога, једноставно није загарантован. Даљи опстанак ОХР-а, готово три деценије након завршетка рата, такође дјелује све анахроније.

Није ствар само у људима, већ и у принципима. Шмит је доносио законе и мијешао се у државни поредак, без демократског мандата и изван уставних могућности. Све ове мјере морају бити поништене, кажу из Републике Српске. Како наводи овај блог, то је својеврсна "бомба", али са правном суштином.

Уставни суд Босне и Херцеговине је такође критикован, пише овај европски медиј на њемачком језику. Он и даље има међународне судије, привремени посљератни аранжман који је постао стална институција. Из Српске тврде да је то неспојиво са демократским стандардима. У будућности, само локални правници треба да одлучују о националним правним питањима, што приједлог који се не би сматрао екстремним ни у једној другој европској земљи.

Осврнули су се и на кривично гоњење водећих представника Републике Српске, укључујући предсједника Милорада Додика и премијера Радована Вишковића. Бањалука сматра да су то политички мотивисане мјере које служе мање као средство спровођења правде, а више као средство дисциплиновања. Стога би и ови поступци требало да буду обустављени.

Не сепаратизам, већ суверенитет

Оно што је упечатљиво, јесте оно што недостаје у документу: Термин "сецесија" се не појављује нити једном. Умјесто тога, Република Српска истиче своју спремност да се укључи у дијалог, али под фер условима, без притиска и без онога што се у Бањалуци доживљава као "колонијална администрација". Тврдња да Република Српска жели да подијели земљу је, заправо, пројекција оних снага које поткопавају сам федерализам, стоји у тексту.

Документ се завршава јасном посвећеношћу Уставу БиХ, уз изјаву да само уставно обавезан дијалог може промовисати повјерење и стабилност. За мултиетничку државу попут БиХ, ово би могао бити једини одрживи пут.

Сигнал за Брисел, али и за Берлин

У Бриселу ће ови захтеви вјероватно бити протумачени као провокација. У Берлину, можда као корак уназад. Али, можда је вријеме да се поново подеси политички компас. Они у Европи који говоре о супсидијарности, националном самоопредјељењу и владавини права требало би да примијене исте стандарде и на Западном Балкану, и то посебно када долазе од оних који су иначе исхитрено маргинализовани.

Република Српска не захтијева раскид, већ правну јасноћу, наводи "PI news". Не раздвајање, већ једнакост. У региону који је предуго био под страном управом, ово је можда најрадикалнији од свих захтјева.

Реалност потврђује све наведено

Иако документ још није званично објављен, његове основне забринутости већ се одражавају у актуелним политичким догађајима. Средином јула, Кристијан Шмит је поново изазвао узбуну када је једнострано интервенисао у изборни закон Федерације БиХ, без демократске повратне информације. Критичари ово виде као даљу потврду структурног преоптерећења функције.

Захтјеви који су у овом документу бацају ново свјетло на институционалну ситуацију у Босни и Херцеговини и означавају потенцијалну прекретницу. Док се европска политика често ослања на реторику инклузије и стабилности, Бања Лука нуди другачије тумачење: Повратак владавини права почиње тамо гдје се завршавају посебна међународна овлашћења.