Преминула позната докторка Милица Бајчетић

24.08.2026 19:25

Коментари:

0
Милица Бајчетић
Фото: Приватна архива

Професор др Милица Бајчетић, новоизабрани деканк Медицинског факултета Универзитета у Београду, преминула је у недјељу, 23. августа, саопштио је овај факултет.

Својим вишедеценијским професионалним радом, изузетним знањем, научним доприносом и посвећеношћу оставила је неизбрисив траг како у здравственом систему Србије, тако и у комплетној академској и научној заједници.

Проф. др Бајчетић била је изабрана да функцију декана Медицинског факултета обавља у мандатном периоду од школске 2026/2027. до 2028/2029. године.

Милош Думнић

"Почео је да баца столове..": Исповијест једног од младића којег је прегазио Жељко Вујовић

Комеморација поводом смрти проф. др Милице Бајчетић биће одржана у петак, 28. августа 2026. године у 12 часова, у Свечаној сали Деканата Медицинског факултета (Др Суботића 8).

Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Медицински Оскар: Проф. др Бајчетић смислила прву мини таблету за децу са срчаним слабостима

Проф. др Милица Бајчетић је једина добитница из Србије овогодишње престижне награде у медицини "Интернешнал Медис Авардс фор Медикал Рисерч", познат као Медицински Оскар.

Њен рад о иновативној терапији за дјецу са срчаном инсуфицијенцијом донио јој је највише признање у области педијатријске фармакологије.

Видно узбуђена, проф. др Бајчетић је одмах након проглашења, које је одржано средином марта у Љубљани, изјавила да награду доживљава као признање за дугогодишњи заједнички рад.

"Заиста сам срећна! Ово је, на неки начин, круна петнаестогодишњег рада. Још сам срећнија због цијелог нашег београдског тима који је радио на пројекту, прије свега колега са Института за мајку и дете и Универзитетске дјечје клинике", истакла је тада проф. др Бајчетић.

Додик са Лорданом Зафрановићем

Додик: Филм "Дјеца Козаре" није само филм, већ дуг према прецима, страдалој дјеци и истини

Она је развила нову формулацију лијека еналаприла – ородисперзибилну мини-таблету намијењену дјеци од рођења до шест година. Ријеч је о таблети пречника свега два милиметра која се у контакту са пљувачком раствара за око десет секунди, омогућавајући да чак и одојчад добију терапију без напора и стреса.

"Замислите дијете са срчаном слабошћу које треба да прима терапију, а не може да прогута стандардну таблету. Ова мала таблета се за десет секунди раствара у устима и омогућава да дјеца без великог стреса добију лијек, родитељи лакше примјене терапију, а љекари коначно имају прецизно дозирање", објаснила је проф. др Бајчетић.

Наука као хоби

Фасцинација медицином код професорке Бајчетић почела је још у дјетињству. Иако је на почетку размишљала о хирургији, током студија је открила фармакологију – области која је, како је она истицала, спој научне строгости и стварног утицаја на животе пацијената.

Наука је за њу била много више од професије.

"Моји пријатељи се шале да немам посао, већ хоби – зато што је истраживање нешто што заиста волим да радим. Даје ми енергију и узбуђење, и ништа ме не чини тако срећном као када видим свој рад објављен", говорила је проф. др Бајчетић.

Јадранско море Примоштен

Глобална температура мора достигла рекорд

Медицину је студирала на Московском државном универзитету, а додатно се усавршавала у Београду, Риму и Хамбургу. Током каријере развила је широку међународну сарадњу и била предсједница Европског друштва за развојну, перинаталну и педијатријску фармакологију.

Подршка младим истраживачима

Објавила је велики број радова, укључујући уџбенике и чланке у водећим часописима као што је "Д Лансет". Њен рад константно је усмјерен на унапређење безбједности и доступности лијекова за дјецу – од клиничких истраживања до развоја нових формулација.

Посебно је истицала значај тимског рада и подршке младим истраживачима.

"Веома сам поносна на своје сараднике. Из овог пројекта настало је много научних радова, а завршене су и двије докторске дисертације", испричала је проф. др Бајчетић.

Александра Пријовић-03092025

Зовите Хитну: Александра Пријовић прекинула концерт у Бањалуци

Ван лабораторије, њена страст су била путовања. Путовала је у мање познате крајеве свијета, истраживала нове дестинације, али је највише уживала у упознавању других култура и здравствених система.

Током својих путовања, често је посјећивала локалне болнице и здравствене установе, јер је то прилика да увиди како се медицина практикује у различитим дијеловима свијета, преноси "Блиц".

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: