Нијемци масовно напуштају цркве

Годину раније приходи су износили 12,4 милијарде евра. Разлог раста, упркос великом паду броја чланова, лежи прије свега у расту плата и њемачком прогресивном пореском систему.

„На први поглед ситуација може дјеловати противрјечно“, рекао је портпарол Евангеличке цркве у Њемачкој. „Разлог је то што се црквени порез обрачунава као проценат пореза на доходак појединца.“

Цркви одлази осам или девет одсто пореза на доходак

Чланови Католичке и Протестантске цркве, као и неких јеврејских заједница, плаћају црквени порез у износу од осам или девет одсто њиховог пореза на доходак, у зависности од савезне државе. Порез плаћају без обзира на то да ли одлазе на богослужења.

Према посљедњим цјеловитим подацима за 2021. годину, црквени порез плаћало је више од 29 милиона људи, готово половина свих пореских обвезника у Њемачкој.

Према табелама Министарства финансија за 2025. годину, сама особа без дјеце с бруто годишњом платом од 50.000 евра плаћа око 600 евра црквеног пореза. Онај с годишњом платом од 70.000 евра плаћа више од 1.000 евра.

У годину дана отишло 660.000 чланова

Да би престали да плаћају порез, чланови морају званично да иступе из цркве у поступку познатом као иступање из цркве (Kirchenaustritt). У већини савезних држава то подразумијева лични одлазак у матичну службу или локални суд и плаћање административне таксе.

Након иступања и даље могу као гости да присуствују богослужењима, али губе одређена права, попут црквеног вјенчања и сахране, као и могућности да буду кумови. Католичку цркву током 2025. године напустило је око 310.000 људи, а протестантске цркве око 350.000.

„Људи напуштају Цркву јер осјећају да она више не игра никакву улогу у њиховим животима“, рекао је Матијас Коп (Matthias Kopp), директор комуникација Њемачке бискупске конференције.

„Томе треба додати и скандале из протеклих година који су нарушили вјеродостојност Цркве. Постоје и људи који одлазе због самог пореза, иако то није примарни разлог. То су процеси отуђења на које морамо пронаћи одговор“, додао је.

"Нисам више хтјела да подржавам систем“

За дио људи одлука је истовремено финансијска и морална. Јана Кајл (Jana Keil), 33-годишња рачуновођа из Берлина, иступила је из цркве јер више није жељела да финансира институцију.

„Нисам више хтјела да подржавам систем црквеним порезом с обзиром на скандале у вези са злостављањем дјеце“, рекла је.

Лукас Хајних (Lukas Heinich), 23-годишњи студент који ради, иступио је након завршетка школовања јер му се, како каже, „није дало да плаћа порез нити да подржава цркву“.

Професор емпиријске економије на Универзитету у Минстеру Зарех Асатријан (Zareh Asatryan) каже да раст прихода произлази из профила чланова који остају.

„Они који у Њемачкој још увијек плаћају црквени порез вјероватно су људи с вишим примањима“, рекао је.

Њихове плате расту због инфлације и раста реалних примања, што повећава и износ црквеног пореза.

Дугорочно очекују велики пад прихода

Ипак, црквени приходи расту знатно спорије од укупних пореских прихода државе. Док су њемачки приходи од пореза на плате и доходак током 2025. године порасли за 6,65 одсто, приходи од црквеног пореза повећани су за само 1,93 одсто.

„Дугорочне пројекције показују да ће приходи од црквеног пореза значајно пасти у наредним деценијама јер се број чланова цркве и даље смањује“, рекао је портпарол Евангеличке цркве.

Додао је да се протестантске цркве већ припремају за такав сценарио дугорочним планирањем.

„Без овог система, вјерски, социјални и добротворни рад цркве не би био могућ у садашњем обиму.“

(Индекс)