У 37. години готово је одустао од потраге за супругом, а онда упао у замку „инстант брака“

Онда је на интернету почео наилазити на огласе агенција за упознавање које су обећавале брзо склапање брака. Тврдиле су да мушкарци преко њих неће морати годинама пролазити кроз везе без будућности, већ да ће бити упознати са женама које су спремне брзо засновати породицу.

„Посредници су говорили да су дјевојке из покрајине Гуиџоу штедљиве“, каже Ванг. Увјеравали су га да знају водити домаћинство, да долазе из скромнијих породица и да ће се након удаје скрасити.

С том надом Ванг је отпутовао у Гујанг, главни град покрајине Гуиџоу на југозападу Кине. Агенција му је обећала да ће провјерити прошлост кандидаткиња, те му понудила одштету ако се покаже да је постао жртва преваре.

Током неколико дана упознао је седам жена, али му ниједна није одговарала. Онда му је представљена осма кандидаткиња. Управо му се она учинила идеалном. Тврдила је да се никада није удавала и да нема дјеце, а Ванг ју је описао као једноставно обучену, повучену и искрену.

Срели су се свега четири или пет пута, а сваки сусрет трајао је између осам и десет минута. Упркос томе, само неколико дана након што су се упознали одлучили су да се вјенчају.

За брак потрошио десетине хиљада евра

Ванг је за цијели процес платио више од 300.000 јуана, односно око 40.000 евра. Када се томе додају трошкови вјенчања и други издаци, процјењује да га је брак коштао између 400.000 и 500.000 јуана.

Толико брз брак можда звучи необично, али управо на томе почива индустрија такозваних „инстант бракова“, која је посљедњих година процвјетала у дијеловима Кине. Агенције мушкарцима који тешко проналазе партнерке обећавају да ће их у врло кратком року спојити са женама које желе брак.

Ванг је испрва вјеровао да је пронашао оно што је годинама тражио. Међутим, свега неколико мјесеци након вјенчања почели су да га контактирају утеривачи дугова. Тврдили су да им његова супруга дугује новац.

Постао је сумњичав, па је прегледао њен телефон. У њему је пронашао документе који су откривали потпуно другачију причу од оне коју му је испричала прије вјенчања.

Открио да се већ три пута удавала

Испоставило се да је његова супруга бивша хостеса у караоке-бару, да се већ три пута удавала и да има троје дјеце. Имала је и велике дугове, те озбиљну полно преносиву болест. Ванг тврди да му је лагала чак и о својим годинама.

Када ју је суочио са оним што је пронашао, пристала је на развод, али није хтјела да врати новац. Ванг се потом вратио у агенцију преко које ју је упознао, очекујући да ће му помоћи. Међутим, њихове канцеларије већ су биле празне. Агенција је нестала.

Ванг сада покушава да се разведе и врати барем дио своје животне уштеђевине. Посљедице нису само финансијске. Каже да га родитељи криве за оно што се догодило, да пати од несанице и тјескобе, те да се тешко концентрише на посао.

Кина има 30 милиона више мушкараца него жена

Његова прича дио је много ширег проблема. Дугогодишња кинеска политика једног дјетета, у комбинацији с традиционалном склоношћу мушким потомцима, оставила је дубоке демографске посљедице. У Кини данас живи око 30 милиона више мушкараца него жена. Проблем је посебно изражен међу мушкарцима у мањим градовима и руралним подручјима, гдје многи тешко проналазе партнерку.

Истовремено су очекивања од потенцијалних младожења висока. Ванг каже да се од мушкарца често очекује да има кућу и аутомобил, те да плати такозвану „цијену невјесте“, односно новчани износ који младожењина породица даје младенки или њеној породици.

За мушкарце који су већ у касним тридесетим притисак да се ожене може бити велики. Управо на тој групи клијената израстао је уносан посао агенција које обећавају брзо проналажење супруге.

Власти кренуле у обрачун с преварама

Агенције за упознавање у Кини нису новост, али тржиште брзих бракова снажно је порасло посљедњих година. С њим су се појавиле и бројне оптужбе за преваре и друге незаконите праксе.

Између јануара 2024. и марта 2025. године кинески тужиоци процесуирали су 1.546 особа због кривичних дјела повезаних с индустријом посредовања у браку. Проблем је постао довољно озбиљан да је пет државних тијела покренуло заједничку националну акцију против неправилности.

У једном случају агенција је наводно користила конобарице из караоке-барова као мамац. Према наводима власти, од 128 мушкараца успјели су да извуку више од 2,5 милиона јуана, односно око 320.000 евра.

Оженио се седам дана након првог сусрета

Ванг није једини који тврди да је на овај начин остао без великог износа новца. Његов стан у Гујангу с временом је постао својеврсно окупљалиште мушкараца са сличним искуствима. Неки покушавају да пронађу власнике несталих агенција, а други да врате новац од жена које су их напустиле недуго након вјенчања.

Међу њима је 59-годишњи Сју Рулин, који је потрошио готово 500.000 јуана како би преко агенције пронашао супругу за сина. Отац и син отпутовали су у Гујанг, гдје је младић упознао потенцијалну супругу. Само седам дана након првог сусрета већ су били вјенчани.

Сју тврди да су захтјеви његове нове снаје почели готово одмах. Тражила је да јој купе „ајфон“ и дају новац за покретање посла. Потом је тражила још 120.000 јуана за вјенчаницу и накит, а породица је била спремна да јој купи и кућу.

Међутим, мање од двије седмице након вјенчања жена је побјегла. Полиција ју је послије привела, пар се развео, а ухапшени су и власници агенције. Сју још покушава да врати барем дио новца који је његова породица изгубила.

Агенције се ослањају на ријеч посредника

Један власник агенције за упознавање у Гујангу рекао је ББЦ-ју да у Кини постоји огромно тржиште за „инстант бракове“. Према његовим ријечима, тај посао посебно се развио током посљедње двије или три године.

Агенције повезују жене из тог дијела земље с мушкарцима из других кинеских покрајина који могу бити релативно имућни, али због година, мјеста становања или других околности тешко проналазе партнерке.

Власник је, међутим, признао да његова агенција не проводи формалне провјере прошлости жена. Умјесто тога, ослањају се на локалне посреднике који тврде да познају кандидаткиње и њихове породице. Он тврди да је више од 90 одсто информација које клијенти дају агенцијама истинито, али случајеви попут Ванговог показују колико посљедице могу бити озбиљне када провјере закажу.

Брачну превару тешко је доказати

Чак и када мушкарац вјерује да је преварен, повратак новца и кривични прогон нису једноставни. Кинески закон не познаје посебно кривично дјело брачне преваре. Да би случај прерастао у кривични поступак, потребно је доказати да је друга особа од самог почетка у брак ушла с намјером да узме новац.

Адвокат Фан Бингхе објашњава да се осумњичене жене могу бранити тврдњом да су се заиста намјеравале удати, али су након вјенчања закључиле да брак не функционише. Због тога може бити врло тешко утврдити гдје завршава пропали брак, а почиње унапријед осмишљена превара.

За Ванга је цијело искуство промијенило поглед на брак. Успио је да врати дио изгубљеног новца, али не све, а након свега више није сигуран жели ли поново тражити супругу. Готово двије године након почетка цијеле приче још увијек чека да се његов брак правно оконча и да коначно може наставити са животом.

„Не знам када ће се ово ријешити да могу поново почети нормално живјети. Чини се као да нема краја“, каже Ванг, преноси Индекс.хр.