Невенка са 65 уписала трећи факултет и завршила га: Живот је преда мном

Њемачки и енглески језик већ је завршила, деценијама је радила као преводилац и наставница, а онда се сјетила жеље коју никада није остварила – да студира француски. Са 65 година поново је сјела у студентску клупу, а са 69 дипломирала у првом могућем року.

"Кад сам отишла у пензију, онда сам тек схватила да је живот преда мном", каже Невенка у разговору за Она.рс

Данас има 72 године и, док говори о факултету, књигама и свему што још планира, јасно је да ту реченицу није изговорила тек тако.

Са некадашњим ђаком поново у клупи

Повратак на факултет значио је и повратак међу много млађе колеге. Невенка признаје да је некада била веома стидљива, али да је, када је коначно уписала оно што је жељела, тај осјећај нестао.

Није себе посматрала другачије од осталих студената, нити су је тако посматрали професори. Поједини су је чак на ходнику поздрављали мислећи да је њихова колегиница.

Свијет

Камата на камату: Желе да уведу нови вид пензије

Међу студентима је срела и некога кога је добро познавала – свог некадашњег ђака, којем је од првог до осмог разреда предавала њемачки. Овога пута били су колеге на студијама француског језика.

"Студирање се касније схвата озбиљније, али и опуштеније. Кад си млад, под притиском си да се запослиш и нешто стекнеш, а кад си старији, можеш да уживаш", објашњава она.

Нису је занимале титуле, већ језици

Иако је завршила три факултета, Невенка каже да јој циљ никада није био да ниже дипломе. Жељела је да упознаје различите језике, а треће студије отвориле су јој и пут ка поезији.

Уз подршку професора поново је почела да препјевава пјесме, чиме се окушала још у гимназији, а касније је објавила двије збирке препјева са француског, њемачког и енглеског језика.

"Нисам желела да идем у висину, него у ширину. Мене су занимали различити језици", каже Невенка.

Сада ради на трећој збирци, коју је назвала "Пабирчење", као и на поетском појмовнику, књизи у којој о ријечима пише онако како је инспиришу.

О њеном односу према раду можда најбоље говори једна свакодневна навика – свако јутро најприје преведе једну пјесму, па тек онда прелази на остале обавезе.