Није добро: Српски стручњак каже да је ово постала наша нормалност

Др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију објавио је за "Клима 101" да је за нама други најсушнији август у историји мјерења Србији.

Друштво

Невенка са 65 уписала трећи факултет и завршила га: Живот је преда мном

"Али ово никако не би требало да нас зачуди - у новој клими, мјесеци не само да се утркују који ће бити рекордно топао, него и рекордно сушан. Иако је овом августу неславна титула најсушнијег икада забиљеженог измакла за длаку, суше постају наша нова климатска реалност. То видимо по београдском зеленилу које усред љета жути као да је позна јесен, то чујемо у потресним исповијестима пољопривредника који кукају због смањеног рода, а неки од нас то нажалост осјете чак и у проблемима у водоснабдијевању", написао је др Ђурђевић.

Сва ова искуства, истиче др Ђурђевић, нас као појединаца на крају имају истог именитеља - суше које постају све чешће и све екстремније.

Клима101

"Штавише, љетне суше у Србији данас се јављају дупло чешће него некада, показује студија са Института за метеорологију у Београду која је обухватала период од 1950. до 2022. године. Сада смо одлучили да допунимо перспективу и да из научног угла сагледамо шта нам се то дешавало од последњег пресјека до данас. А са изузетком 2023, дешавала су нам се сушна љета, једно за другим, открива наша ажурирана мапа", каже.

Нова слика указује на то да се образац повећане учесталости суша, идентификован у раду, наставио и након 2022. године. Другим ријечима, у свјетлу климатских промјена, тренд јаких суша се наставља: сва три протекла љета – 2024, 2025. и ове, 2026. године - била су екстремно сушна на готово цијелој територији земље.

Како се мјери суша и зашто доминира црвена боја

За израду наше допуњене мапе, баш као и у самом истраживању, др Владимир Ђурђевић каже да су користили индекс под називом СПЕИ, у преводу стандардизовани индекс падавина и евапотранспирације.

Свијет

Камата на камату: Желе да уведу нови вид пензије

"Једноставно речено, у питању је врло користан алат који нам омогућава да посматрамо суше на различитим временским скалама, користећи податке о температури и падавинама. Уз помоћ овог индекса могу се пратити сушни услови на глобалном нивоу - али ми смо га, наравно, локализовали на Србију. Фокусирали смо се на период март-август, који обухвата кључне фазе развоја различитих пољопривредних култура, при чему љетне суше кулминирају током љета, а такви услови у јулу и августу могу бити посебно штетни за касне усеве као што је кукуруз", рекао је он.

Добијене вриједности индекса СПЕИ су, по стандардној класификацији, затим подијељене у седам категорија - екстремна суша, јака суша, умјерена суша, нормални услови, умјерено влажно, веома влажно и екстремно влажно. Саме категорије прати и одговарајући спектар боја, те тако бордо нијанса значи екстремну сушу, а најтамнија плава да је вријеме било екстремно влажно. Међутим, од 2021. наовамо, ове најтамније плаве готово да нема ни у једном једином крају земље. Умјесто тога, доминира црвена.

Дуга историја климатских екстрема у Србији

Према његовим ријечима, иако црвена очигледно не преовладава у 20. вијеку, низ отварамо управо том бојом - почетком педесетих, готово пола Европе погодио је веома сушни период што се одразило и на Србију. Међутим, ван ова два екстрема са врха визуала, до деведесетих се издвајају само још два екстремна догађаја - 1963. и 1983. Али чак и током те двије године, екстремна суша је била прилично географски ограничена на дијелове Војводине.

Република Српска

Цвијановић за АТВ: Ми радимо за истину

Ситуација се погоршава од посљедње деценије прошлог, а посебно са почетком овог вијека. Све учесталије, црвене и бордо нијансе фарбају скоро читаву земљу - јаке и екстремне суше обиљежиле су 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Након наше нове анализе, том растућем низу можемо и званично додати и 2024, 2025. и 2026. годину.

Рекордне температуре и опасна промјена расподјеле падавина

У истраживању, такође је уочено, наводи Ђурђевић, да мјесеци јул и август показују конзистентно кретање ка сувљим условима и вишим љетним температурама. Протекли мјесец је само још једна у низу потврда - мада је међу најсушнијим однио "само" сребрну медаљу, међу најтоплијим у Србији окитио се златом као рекордно топао.

Кривац је одавно познат јавности, а још једном потврђен нашим научним радом. Ове промјене повезују се са дугорочним загријавањем. За Србију је посебно важно то што је просјечна годишња количина падавина, ако је гледамо самостално, слаб сигнал промјене. На годишњем нивоу, она остаје ту негдје, али њена расподјела се мијења - долази до тога да се за кратко вријеме изручи много кише која онда прекида дуготрајне и тешке периоде суше.

Неопходна хитна адаптација и смањење штетних емисија

Др Ђурђевић поручује да с обзиром на то да је наша клима већ дубоко измијењена, уз између осталог удвостручен број љетних суша, веома је битно да се прилагодимо на то. То се посебно односи на секторе пољопривреде и енергетике чију је рањивост овог љета још једном разоткрио ниски водостај Дунава. Поред тога, адаптација је неопходна и када говоримо о водоснабдијевању, смањењу ризика од шумских пожара, очувању биодиверзитета, сточарству, ријечном саобраћају, смањењу ризика од деградације земљишта, као и у појединим индустријским гранама.

Свијет

Испливао посљедњи снимак: Дјечак изашао бос из куће, тијело пронашли у ријеци

Напослијетку, како се проблем не би додатно продубио, кључно је да човјечанство хитно и амбициозно смањи емисије штетних гасова. У супротном, овај август веома брзо могао би да буде изгуран са "побједничког постоља", а да на његово мјесто дођу неки нови шампиони - још сушнији и још топлији.

"Дакле, не би требало само да се привикавамо на ове нове нормале, него да истовремено спречавамо да оне застаре, када већ нисмо постепено кренули у напуштање фосилних горива деценијама раније када су научници изнијели прва упозорења о будућности каква нас чека на топлијој планети", закључује др Владимир Ђурђевић.