Путин пријети Западу: "Ваша војска ће бити легитимна мета"

Коалиција од више од двадесет земаља, предвођена Француском и Великом Британијом, објавила је у четвртак да је спремна да пошаље "снаге за увјеравање" у Украјину како би патролирале и спроводиле сваки евентуални мировни споразум. Украјина је инсистирала да су безбједносне гаранције које подржавају стране трупе неопходне како би се спријечило да Русија обнови нападе на земљу.

"Ако се тамо појаве неке трупе, посебно сада током борби, полазимо од претпоставке да ће оне бити легитимне мете", рекао је Путин на Источном економском форуму у граду Владивостоку.

Свијет

Нијемци се докопали садржаја разговора Трампа и лидера ЕУ: Било је напето

Тврдио је да би такво распоређивање војника ометало, а не осигурало дугорочни мир, и поновио свој став да су продубљивање војних веза Украјине са Западом међу "основним узроцима" сукоба, што је скраћеница за Путинову листу замјерки које су га навеле да нареди инвазију свих размјера.

Француски председник Емануел Макрон, стојећи у четвртак поред украјинског предсједника Володимира Зеленског, рекао је да се 26 земаља формално обавезало на мисију, иако детаљи попут броја војника и доприноса остају нејасни. Нагласио је да се снаге неће борити на првој линији фронта, већ да ће служити "спречавању било какве нове веће агресије".

Свијет

Путин и Трамп сагласни да је Европа одговорна за застој у мировном процесу

Зеленски је поздравио обећање као "први тако озбиљан, конкретан корак" у обезбеђивању послијератне будућности Украјине.

Ипак, мало је вјероватно да ће Русија подржати западне "снаге увјеравања", што поставља питање о томе да ли је план осуђен на пропаст од самог почетка. Москва је више пута рекла да неће прихватити никакву дискусију о безбедносним гаранцијама без њеног учешћа, тврдећи да мора бити страна у тим разговорима – став који аналитичари пореде са пуштањем лисице да чува кокошињац.

Путин је у петак потпуно одбацио идеју о распоређивању западних мировних снага, инсистирајући да би свако рјешење требало да буде довољно за одржавање мира између Русије и њеног сусједа.

Свијет

Путин: Русија има резерве угља за наредних 1.000 година

"Ако се донесу одлуке које ће довести до мира, до дугорочног мира, онда једноставно не видим сврху њиховог присуства на територији Украјине. Јер ако се постигну договори, нека нико не сумња да ће их Русија у потпуности поштовати", рекао је он.

Украјина и њени западни савезници остају неувјерени. Они указују на дугу историју руских кршења која датирају још од Будимпештанског меморандума из 1994. године. Према том постсовјетском споразуму, Кијев је предао свој нуклеарни арсенал у замјену за гаранције Русије, Сједињених Држава и Велике Британије да ће његов суверенитет и границе бити поштовани и да против њега неће бити употребљена сила.

Усред дипломатске френезије посљедњих мјесеци, која је кулминирала самитом Русије и САД на Аљасци у августу, западни лидери су оптужили Путина да одуговлачи док његове снаге напредују у источној Украјини. На конференцији за новинаре у Кини почетком ове недјеље, хвалио се да руске трупе "напредују у свим правцима", иако аналитичари кажу да су ти добици дошли уз огромне жртве.

Можда најзначајније, Путин је рекао да ако дипломатија не успје, Русија је спремна да настави да се бори док не постигне своје циљеве војним средствима.

(б92)