Рођен је нови војни савез, окупљене сунитске муслиманске државе

Иран и његови савезници нападају Саудијску Арабију и друге заливске државе и блокирају њихове енергетске испоруке откако су САД и Израел 28. фебруара напали Иран, што је представљало велику ескалацију након година регионалних потреса.

„Заједнички одбрамбени споразум из Меке“ (Mecca Joint Defence Agreement) има за циљ јачање колективног одвраћања од било каквог акта агресије и предвиђа да ће оружани напад на било коју од три државе бити сматран нападом на све, наведено је у заједничком саопштењу.

Међутим, у саопштењу нису наведени детаљи о конкретним обавезама које је свака од држава прихватила, па није јасно у којој мјери их споразум обавезује на одређену војну акцију у одбрани једне од потписница.

Потпредсједник Турске Џевдет Јилмаз рекао је да споразум није усмјерен ни против једне конкретне државе. Турски званичник додао је да је споразум искључиво одбрамбене природе и да не поништава постојеће споразуме које ове земље имају са другим државама, пише Ројтерс.

Три земље дијеле забринутост због све агресивнијег војног држања Израела и револуционарног шиитског Ирана, док њихов дугогодишњи савезник, САД, настоји да обузда регионалне потресе који су изазвали глобалну енергетску кризу.

Снажна политичка симболика

„Три најутицајније државе муслиманског свијета окупљају се у тренутку повећане неизвјесности, показујући све већу спремност регионалних и средњих сила да ближе координишу безбједносна питања“, рекао је Абдулазиз Сагер, предсједник саудијског истраживачког центра Голф рисрч центар (Gulf Research Center).

Према његовим ријечима, трилатерални оквир могао би да ојача заједничку дипломатску и одбрамбену тежину три земље и допринесе стварању безбједносне архитектуре која би у већој мјери била заснована на регионалним актерима.

Турска има другу највећу војску у НАТО-у. У Саудијској Арабији налазе се најсветија мјеста ислама, а та земља је и један од највећих свјетских извозника нафте, док је Пакистан једина муслиманска држава која посједује нуклеарно оружје.

Ипак, замјеник саудијског министра за јавну дипломатију Рајед Кримли навео је на друштвеним мрежама да споразум не представља покушај стварања војне осовине или секташког блока.

„Нити је повезан са било каквим нуклеарним амбицијама или трком у наоружању“, рекао је Кримли.

Иако је Пакистан прошле године са Саудијском Арабијом потписао споразум о узајамној одбрани, није војно одговорио на иранске нападе на краљевину. Исламабад је такође умањивао значај тврдњи да би његов нуклеарни систем одвраћања могао бити проширен и на савезнике, наводећи прошле године, поводом споразума са Саудијском Арабијом, да атомско оружје „није на дневном реду“.

И Пакистан и Турска подржали су стварање поморске одбрамбене коалиције коју је Саудијска Арабија најавила ради заштите регионалног поморског саобраћаја и енергетских рута.

Споразум су у петак у Меки потписали саудијски престолонасљедник Мохамед бин Салман, предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган и премијер Пакистана Шехбаз Шариф. Потписивању су претходили преговори који су трајали готово годину дана, а о којима је Ројтерс извјештавао још у јануару.

Споразум се ослања на дугогодишње војне везе

Блиски исток је готово три године захваћен сукобима, почевши од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године.

Израел је водио рат у Гази, извршио напад на јужни Либан, заузео територију у Сирији и покренуо двије ваздушне кампање против Ирана. Техеран је, с друге стране, изводио нападе на Саудијску Арабију, Кувајт, Бахреин, Катар, Уједињене Арапске Емирате, Оман, Јордан и Израел.

Иако су Турска и Пакистан, смјештени на ободима Блиског истока, избјегли значајније директне нападе, обје земље настоје да се регионални сукоби смире јер угрожавају и њихову безбједност и економију.

За Саудијску Арабију, три године сукоба на Блиском истоку угрозиле су извоз нафте и амбициозне развојне планове, али и отвориле озбиљна питања о поузданости дугогодишњег америчког безбједносног кишобрана.

Бурџу Озчелик, виша истраживачица за безбједност Блиског истока у Краљевском институту уједињених служби (Royal United Services Institute – RUSI), оцијенила је да је споразум усмјерен на балансирање иранске хегемоније у региону и изградњу механизма одвраћања према Израелу, а не на припрему за сукоб са Техераном.

„Мислим да је циљ управо супротан“, рекла је Озчелик.

Пакистан већ деценијама пружа обуку и техничку помоћ саудијским снагама, док су Турска и Пакистан размјењивали ратне бродове и авионе за обуку. Саудијска Арабија је, истовремено, велики купац турских беспилотних летјелица.

Пакистан је у Саудијској Арабији распоредио око 8.000 војника, борбене авионе, дронове и систем противваздушне одбране, а започео је и преговоре са Кувајтом о пружању безбједносне подршке у замјену за енергетску сарадњу и инвестиције.

Кабинет израелског премијера Бењамина Нетанјахуа одбио је да коментарише споразум. Портпарол Министарства спољних послова Индије рекао је да Њу Делхи пажљиво прати овај развој догађаја, док се Иран није одмах огласио.