Poznato gdje je pao satelit koji je proletio iznad BiH i Hrvatske

"Отприлике у 18.17 ЦЕТ у сриједу, ЕСА сателит завршио је свој поновни улазак у атмосферу изнад Тихог океана. Није забиљежена материјална штета", стоји у њиховом извјештају.

ЕСА-ин други "Јуропиан Ремот Сенсинг" сателит лансиран је 21. априла 1995. године. Заједно с готово идентичним сателитом ЕРС-1, омогућио је непроцјењиве дугорочне податке о копненој површини земље, температурама океана, озонском омотачу и опсегу поларног леда.

У тренутку лансирања био је један од најсофистициранијих сателита за посматрање Земље. Био је величине аутобуса, дуг више од 11 метара, тежак 2 тоне. Већина његових дијелова изгорјела је при уласку у Земљину атмосферу.

Европска свемирска агенција одлучила је прекинути његову мисију након што је успјешно радио 16 година. Због могућности судара с осталим сателитима, након година пропадања у орбити кренуо је пут Земље.

Постепено се спуштао према Земљи од завршетка његовог рада у 2011. У сриједу је сателит достигао критичну висину од око 80 километара на којој је атмосферски отпор био толико јак да се почео распадати у комаде.

Снимљен у Хрватској?

На путу до коначног распада, пролазио је изнад централне Европе, а пут га је водио и преко Хрватске и БиХ. Наводно је раније током поподнева снимљен изнад Осијека, али то се не може са сигурношћу потврдити.

Локални портал "Осијек експрес" објавио је фотографију свјетлеће тачке на небу која је снимљена у 17.55 сати и помицала се према сјеверу.

Претпоставља се да је тачка била западно од Осијека, односно изнад Јосиповца, Валпова, Петријеваца или Белишћа.

Објављен је и снимак читатељке која је телефоном у 18.00 сати забиљежила свјетлост на небу изнад Белишћа.

"Видјела сам на једном порталу да ће данас око 17.55 пролетјети сателит изнад Славоније. У једном трену док сам се враћала кући са кћерком, угледала сам неку свјетлост која се миче. Прво је ишло полако и онда све брже док се приближавао", описала је читатељка Дијана.

Стручњаци су раније предвиђали да је могуће да неки робуснији дијелови сателита издрже интензивно загријавање које настаје тијеком великих брзина, али увјеравају да су мале шансе да ти фрагменти падну у насељеним подручјима и проузроче евентуалну штету.

Будући да је већина Земљине површине прекривена океаном, крхотине које преживе највјеројатније ће бити изгубљене у мору, пише "ББЦ".