Najčešći razlozi koji dovode do pucanja braka

1. Намјерна некомпетентност и неодговорност

Намјерна некомпетентност односи се на намјерно или стратешко показивање неспособности или неадекватности појединца како би избјегао одговорност и обавезе или изманипулисао другог да преузме и уради његове задатке. То понашање обично резултира тиме да се сви кућни и емотивни послови сваљују на једног партнера, показала је студија из 2005. године. Компетентни партнер на крају сноси већину одговорности, а то доводи до фрустрације, изгарања и озлојеђености. Такође, намјерна некомпетентност може се тумачити као недостатак поштовања према времену и труду партнера. То сигнализира да један партнер не цијени доприносе другог или заједничке циљеве.

2. Партнери говоре различите језике љубави

Разлике у језицима љубави партнера могу полако и суптилно да промијене емоционалну динамику у браку. То може бити једноставно као да један партнер треба да чује „волим те“ или „поносан сам на тебе“, а да други никада не изговори те ријечи наглас. Или се појављује у њиховим интимним животима када се потребе и жеље једног партнера сукобе с потребама и жељама другог. Постепено, те разлике стварају незадовољство и огорченост на једној или обје стране и на крају доводе до емоционалног отуђења.

3. Презаузети су једно за друго

Када партнери постану много заузети, почињу да живе паралелним животима и више не издвајају вријеме за мале магичне заједничке тренутаке без деце. На дуже стазе, то може да разори брак.

4. Када фамилијарност постане презир

Студија "Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псицхологy" показује да је убица број један у браку презир према познатом, однос према супружнику с презиром и дистанцирање. Презир се често дешава из хиљаду малих резова у браку, питања која се никада не рјешавају и доводе до суптилне љутње која води до презира.

5. Недостатак уважавања

Наши љубавни односи су замишљени са особом с којом се осећамо највише обожавано, најцјењеније и схваћено. Али, пошто су то и мјеста на којима смо и најотовренији и најпознатији, лако заборављамо да се опходимо једни према другима са оном врстом пажње коју љубавна веза захтијева.

Када допустимо да фамилијарност надвлада посебност, можемо бити рањиви и осјећати се нецијењеним, невољеним или невидљивим. Толико бракова се завршава зато што су људи изгубили осјећај свете повезаности и умјесто тога осјећају бол зато што су недовољно цијењени, занемарени и несхваћени. Најбољи начин да избјегнемо ове замке јесте да се посветимо томе да одвојимо вријеме да изразимо обожавање, захвалност и одушевљење, и да нашим драгима понудимо посвећену пажњу и радозналост о томе шта тренутно доживљавају у животу.

(Сенса)