Deset osobina koje djeca nasljeđuju isključivo od majke

Митохондријске болести

Митохондријске болести су хронични насљедни поремећаји који се јављају када ДНК митохондрија има дефекте или мутације.

Митохондријалне болести могу да се појаве у било ком узрасту, али се обично јављају при рођењу и могу да утичу на скоро сваки орган у тијелу, укључујући мозак, нерве, мишиће, бубреге, срце, јетру, очи, уши и панкреас.

Отприлике један од 5.000 људи је погођено наслиједним митохондријским поремећајем, а због различитих симптома и система органа који су погођени, митохондријалне болести се често погрешно дијагностикују.

Проблеми са очима и видом

Патолошка миопија (кратковидост): Недавне студије су показале да се вид и структура ока насљеђују од мајки. У том смислу, слаб вид и повећан ризик од амблиопије (смањена оштрина вида без могућности изоштравања наочарима или сочивима) могу да се наслиједе од мајке, пише Yumama.

Далтонизам: Далтонизам је особина повезана са X хромозомом. Више су погођени дјечаци јер немају други X хромозом који би се супротставио овој особини.

Физичке особине

Физичке карактеристике као што су боја и текстура косе, линија косе, кожа и проширене вене насљеђују се од мајке.

Прва менструација и менопауза

Иако то није правило, кћерке обично насљеђују од мајки вријеме када ће добити прву менструацију или ући у менопаузу.

Интелигенција

Истраживачи из Одјељења за социјалне и јавне здравствене науке Савјета за медицинска истраживања у Глазгову открили су да социоекономски положај и образовање утичу на IQ. Према њиховим налазима, најбољи предиктор интелигенције био је мајчин коефицијент интелигенције. IQ учесника ове студије разликовао се од IQ њихових мајки у просјеку за само 15 поена.

Обрасци спавања и проблеми са сном

Према студији објављеној у часопису Слееп Медицине, мајке преносе своје обрасце спавања на дјецу. Дјеца мајки са несаницом имају тенденцију да касније заспе и мање спавају.

Старење

Неколико студија спроведених на животињама показало је да гени који се насљеђују од мајке могу да утичу на то како њихови насљедници старе. Научници су открили да ДНК из митохондрија, која се насљеђује само мајки, може да има улогу у контроли брзине старења. Међутим, ови налази још нису потврђени испитивањима на људима.

Склоност мршављењу или гојењу

Дјеца најчешће наслеђују метаболизам своје мајке. Међутим, истраживачи тврде да генетика није најважнија када је у питању тјелесна тежина, те да формирање навика и начина живота има још већу улогу.

АДХД

Неке студије су показале да ако мајка има нижи ниво серотонина, већа је вјероватноћа да ће дијете развити АДХД касније у животу. Гени који регулишу производњу серотонина у мозгу преносе се са мајке на дијете и изгледа да утичу на способност фокусирања.

Расположење

Структура кортиколимбичког система, који регулише емоције и игра улогу у поремећајима расположења као што је депресија, вјероватније ће се преносити са мајки на кћерке него са мајке на синове или са очева на дјецу било ког пола. То би могло да указује на то да кћерке, бар дјелимично, насљеђују расположење од мајке.