Pjevačica na rubu egzistencije, živi sa 14 pasa i 11 mačaka: Snimak s njive dirnuo je naciju, nekad blistala u Grandu

Снежана Павловић (55) је 2019. засијала на Грандовој сцени и многе очарала својим гласом, али по завршетку шоуа вратила се свом животу далеко од рефлектора позорнице.

Посљедњих дана, видео на коме она изводи пјесму Зорице Брунцлик док сједи на земљи постао је хит на друштвеним мрежама. Снимак је настао на њиви на којој Снежана ради. Похвални коментари се само нижу, и сви јој пружају подршку желећи да је виде на сцени.

Послушајте:

Екипа Курира пронашла је Снежану у њеној трошној кући у Старој Пазови. Иако нема основне животне услове, дочекала их је насмијана.

"Зарађујем од наднице. Шеф ме је снимио док сам пјевала, нисам ни видјела. Тамо сам већ три године, тежак је то посао. Дневница ми је 3.000 динара", каже на почетку Снежана и наставља:

"Послије такмичења нисам пјевала јер ме нико није звао, а и када су ме звали, то је било да би ми узели новац. Пјевам цијелу ноћ, добијем бакшиш 300-400 евра, а бенд ми да само 1.000 динара. Онда сам схватила да је боље да радим на њиви. То је сезонски посао. Зими живим од социјалне помоћи. Имам замрзивач, па га колико могу напуним и онда зими то једем и чекам. Ради се пуно, али морам да зарадим за хљеб. Сваког дана пјешачим два километра до комбија који ме вози до тамо и исто толико кад се враћам, а тамо сам осам сати на ногама. Кад ме издају ноге, стопирам, некад ме неко повезе, некад не. Када узмем новац, не знам коме прије да купим да једе, себи или куцама и мацама које сам удомила. Некад донесем нешто кући, а некад немамо ништа, али добро, нисмо гладни. Осим њих, никога немам и за њих и копам и радим, не могу да дозволим да цвиле од глади."

Муж је оставио због друге жене

Снежана је била удата, али ју је муж оставио због друге жене.

"Волио је другу, жену са црвеном косом. Мене није волио. То је била несрећна љубав. Изродили смо двоје дјеце, али када ме је истјерао из куће, она су остала са њим. Много сам плакала за њима. Ни сада не желе ни да ме чују. Послије мене је довео још седам жена. Ћерка Јелена има 38 година, а син 35. Он свира хармонику, музикалан је на мене. И даље их не виђам, звала сам их да макар виде и подијеле земљу коју овдје имам, али они ни то не желе. Сви су ме откачили осим Бога. Нико ми не помаже. Мене су појеле њиве, пластеници, плантаже. Имам и брата. Он ми је помогао колико је могао, поправио ми је веш-машину коју сам купила у младости. Годинама сам прала на руке, али сада сам мало и остарила, па не могу, и хвала му на томе", рекла је.

Кад ју је муж оставио на улици, вратила се у очеву кућу у Ваљеву и саопштила му да ће започети музичку каријеру, што он није одобравао.

"Осам година сам пјевала на сваком весељу, вољели су ме људи из свих крајева света због талента који ми је Бог дао. И даље ме воле, али сам се зачудила када сам видјела да је мој снимак толико од‌јекнуо. Немам тај телефон, ни рачунар, али ми је комшија то рекао и преко њега је са мном контактирао један човјек и ангажовао ме за прославу рођендана у Смедереву. Доћи ће по мене, а његова ћерка ми је купила чак шест хаљина. Кад сам чула то, јој... Па ципеле, па сандале... Јао, боже мили, па кад бих ја то купила?"

Снежана живи у оронулој кући без купатила, тоалета, струје и воде.

"Након осам година пјевања зарадила сам ово парче земље и кућицу и сад се борим за живот. Кућа нема струју, али ми је црква дозволила да се повежем. Немам ни воду. Имам двије чесме напољу. Купам се у кади у дворишту док је љето. Зими се понекад купам, јер је много хладно, не могу, мало се полијем на тераси и бјежим унутра. Немам тоалет, и то обављам напољу. Немам кухињу и трпезарију, све је то у соби у којој спавам. Једем на кревету, а храну чувам у замрзивачу, фрижидер немам, не ради. Није окречено, нема ко то да уради, а ни да покоси траву. Звала сам људе, скупљала новац за то и нудила, али нико неће да дође."

Како каже, највећа жеља јој је да поново запјева на сцени и уђе у студио.

"Нисам се школовала, самоука сам, мој глас је дар од бога, али ипак, другачије звучи кад се ради са професионалцима. У емисији 'Никад није касно' први пут сам наступила пред камерама, а наш најбољи хармоникаш Софронијевић ме је пратио, вољела бих да поново то осјетим. Не мора он, али бих вољела да одем у неки студио и снимим нешто са неким професионалцем од кога ћу моћи да учим. Питала сам их да ли могу да се пријавим поново, али су ми рекли да не примају старе такмичаре", завршила је Снежана.