Pojava ljubičastih meduza napravila haos među turistima

Научници еколошке организације Архипелагос, међутим, кажу да права дискусија не треба да буде усмјерена на медузе и њихову популацију, већ на њихове природне предаторе, а то су рибе.

"Иако пливање треба избјегавати у подручјима гдје се привремено појаве медузе, али ако их има мало пливање са маском је потпуно безбједно. Ако смо пажљиви и употребимо здрав разум, можемо врло лако да процијенимо каква је ситуација у мору. Посматрајући морске струје и правац вјетра, лако можемо да идентификујемо обале на којима се медузе појављују", објаснили су.

Пошто пливаче на Евији узнемиравају блиски сусрети са љубичастим медузама, Хеленска опсерваторија за биодиверзитет је саопштила да се појава љубичастих медуза углавном налази на Халкидију и сјеверном Еубејском заливу.

Сјеверна Евија се суочава са озбиљним проблемом са љубичастим медузама јер Пагаситски залив излази на отворено море, гдје се такође примјећује значајно присуство медуза, углавном на источним обалама.

Када је убод опасан?

Љубичасте медузе су фасцинантна морска бића позната по својој прелијепом, прозрачном изгледу и карактеристичној љубичастој боји.

Њихово тијело је састављено углавном од воде, а крећу се помоћу пулсирајућих покрета звонастог "клобука".

Иако дјелују нежно, њихове пипке користе за лов и одбрану, јер садрже жарне ћелије које могу изазвати јак бол. Љубичасте медузе често се срећу у топлијим морима, а због своје необичне боје привлаче пажњу ронилаца и истраживача широм свијета.

За већину људи, убод љубичасте медузе није смртоносан, али може бити врло непријатан.

Неке љубичасте медузе, имају јаке жарне ћелије које могу изазвати пецкање и бол на кожи, црвенило, оток, пликове, а у ријетким случајевима и алергијску реакцију или озбиљније здравствене проблеме, посебно код дјеце и осјетљивих особа

Купач који је имао блиски контакт са љубичастом медузом на плажи на Евији, испричао је медијима да је чак и након осам дана траг од убода и даље видљив, а бол је неподношљив.

"Прошлог четвртка, чим сам завршио са џогирањем, рекао сам да ћу се окупати. Ушао сам у море и уболо ме је у лимфне чворове испод пазуха. Бол је био неподношљив. Изашао сам и одмах је рука почела да отиче. Отишао сам у продавницу која је имала лед, јер су мислили да ако ставим лед на њу, то ће зауставити оток. Помаже само морска вода и кортизонска маст. Прошло је осам дана, а траг уопште не нестаје", рекао је.