Smrtonosna gljivica se širi Evropom, milioni ljudi bi mogli da budu na udaru

Aspergilus, vrsta plijesni koja može da izazove plućne i disajne tegobe ako zarazi čovjeka, godišnje bi mogla da zarazi milione ljudi dok se širi prema sjevernijim dijelovima Evrope, Azije i Amerike zbog rasta globalnih temperatura, navodi se u studiji.

Norman van Rijn, naučnik iz Velkom Trastas i saradnik na Univerzitetu u Mančesteru koji je učestvovao u studiji, rekao je da se svet približava prelomnoj tački kada je riječ o širenju gljivičnih patogena koji uspijevaju u najrazličitijim sredinama, uključujući unutrašnjost kuća.

"Gljivične infekcije prouzrokovaće milione smrti širom svijeta svake godine", rekao je Van Rijn.

Aspergiloza, bolest pluća uzrokovana sporama aspergillusa koje se mogu proširiti i na druge ljudske organe, jedan je od takvih oblika bolesti.

Van Rijn je za "Fajnenšel Tajms" izjavio:

"Govorimo o stotinama hiljadama života i promjenama u rasprostranjenosti vrsta na kontinentima. Za 50 godina sasvim će se promijeniti ono što raste oko nas i od čega se ljudi razbolijevaju".

"Devet miliona ljudi u Evropi bi bilo izloženo infekciji"

Aspergilus može da ima i korisna svojstva. Koristi se u industrijskoj i prehrambenoj proizvodnji, uključujući fermentaciju soja sosa i sakea. Udisanje njegovih spora ne izaziva bolest kod svih, ali ova gljivica može da bude posebno opasna za osobe koje boluju od astme i cistične fibroze ili imaju oslabljen imuni sistem.

Istraživanja gljivica pokazuju da bi aspergillus fumigatus do 2100. godine mogao da se proširi na dodatnih 77 posto teritorija zbog intenzivnog korišćenja fosilnih goriva, čime bi potencijalno devet miliona ljudi u Evropi bilo izloženo infekciji, piše FT.

Ova vrsta brzo raste pri visokim temperaturama u kompostu, što objašnjava zašto tako dobro uspeva na 37 stepeni, koliko iznosi prosječna unutrašnja temperatura ljudskog tijela.

"Njen način života u prirodnoj okolini možda je aspergilusu fumigatusu dao prednost potrebnu za kolonizaciju ljudskih pluća", rekla je profesor Elejn Bignel, jedna od načelnika Centra za medicinsku mikologiju pri Univerzitetu u Ekseteru.

Druga vrsta, aspergilus flavus, živi na poljoprivrednim kulturama, a prema riječima istraživača, do 2100. godine mogla bi da se proširi na dodatnih 16 odsto teritorija u sjevernoj Kini, Rusiji, Skandinaviji i na Aljasci. Neka područja u afričkim zemljama i Brazilu mogla bi, pak, da postanu nepogodna za njen rast, što bi moglo da šteti lokalnim ekosistemima.

Profesor zaraznih bolesti i medicinske mikologije na Kraljevskom koledžu u Londonu Darijus Armstrong-Džejms rekao je za FT:

"Ovaj organizam predstavlja ozbiljnu prijetnju i za ljudsko zdravlje i za sigurnost snabdijevanja hranom".