Uobičajeni lijek za srce piju milioni ljudi: Šokantno istraživanje pokazuje da je beskoristan

Истраживање, које је предводио Валентин Фастер, предсједник Кардиоваскуларне болнице Маунт Синај и генерални директор шпанског Националног центра за кардиоваскуларна истраживања (ЦНИЦ), објављено је на сусрету Европског друштва кардиолога у Мадриду и у Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине.

Осим тога, подстудија у оквиру студије РЕБООТ, показује да су жене које користе бета блокаторе имале већи ризик од смрти, срчаног удара или хоспитализације због срчане инсуфицијенције у поређењу са женама које нису примале лијек. Код мушкараца овај ризик није био повећан, наводи СциенцеДаилy.

Свијет

У паду војног хеликоптера погинуло најмање 5 особа

- Студија ће преобликовати све међународне клиничке смјернице. Она се придружује другим претходним значајним студијама које су водили ЦНИЦ и болнице Маунт Синај, које су већ трансформисале неке глобалне приступе кардиоваскуларним болестима – рекао је др Фустер.

Иако се генерално сматрају безбједним, бета блокатори могу изазвати нежељене ефекте као што су умор, брадикардија (низак број откуцаја срца) и сексуална дисфункција. Више од 40 година, бета блокатори су прописивани као стандардни третман након срчаног удара, али њихова корист у контексту модерних третмана није била доказана.

Истраживачи су у студију укључили 8.505 пацијената у 109 болница у Шпанији и Италији. Учесници су насумично распоређени да примају или не примају бета блокаторе након отпуштања из болнице. Сви остали пацијенти су добили тренутну стандардну негу и праћени су у просеку скоро четири године. Резултати нису показали значајне разлике између две групе у стопама смрти, поновног срчаног удара или хоспитализације због срчане инсуфицијенције.

БиХ

Буџет БиХ технички није проводив - враћен Предсједништву на дораду

РЕБООТ анализа је открила да су жене третиране бета блокаторима имале више нежељених дејстава.

- Бета блокатори су рано додати стандардном лијечењу јер су значајно смањили смртност у то вријеме. Њихове користи су биле повезане са смањеном потражњом за кисеоником у срцу и превенцијом аритмија. Али терапије су се развиле. Данас се зачепљене коронарне артерије брзо и систематски поново отварају, драстично смањујући ризик од озбиљних компликација као што су аритмије. У овом новом контексту – гдје је степен оштећења срца мањи – потреба за бета блокаторима је нејасна. Иако често тестирамо нове лијекове, много је ријеђе ригорозно преиспитивати континуирану потребу за старијим третманима – рекао је др Борха Ибањез, главни аутор студије и научни директор ЦНИЦ.

(телеграф)