Nada Banjac, načelnik službe Hitne medicinske pomoći, za ATV kaže da u normalnim uslovima, ta služba može da ostvari oko 25 intervencija na terenu tokom dana. Međutim, oni primaju i po stotinu poziva dnevno, sa čitavog područja grada, što stvara dodatni pritisak na sve zaposlene. Dispečeri imaju jasan protokol koji treba da poštuju prilikom svakog poziva. 

"To su tehničari koji su radili u struci najmanje 20-25 godina, niko tu nije ni mlad da ne zna procijeniti hitno stanje, znači ljudi koji su radili decenijama. Nalog za dispečera zvanični, taj dispečer mora da poštuje. Dakle kada je poziv prema 124 i javi se medicinski tehničar, on treba da pita ova pitanja, on brzo prođe kroz to, za par sekundi, ali onaj drugi treba da mu odgovara", kaže Nada Banjac, načelnik službe Hitne medicinske pomoći. 

Razumljivo je da se ljudi ponekad uspaniče, prepadnu, pa zovu neopravdano, ali i za to su imali razumijevanje, kažu u Hitnoj pomoći. Zato je važno da se prilikom poziva dispečeru daju što preciznije informacije. Ako dospečer kaže da stanje nije prihvatljivo za izlazak mobilne ekipe, to nije bahatost, nego procjena na osnovu tih informacija. Da bi se pomoglo najugroženijima, postoje stanja koja imaju prioritet. 

"Stanja bez svijesti, nagli bol u grudima, komatozna stanja, insuficijencije u smislu neuroloških oboljenja, moždanog udara, masivna krvarenja, ranjavanja, saobraćajne nezgode, to je nešto što mi moramo da uradimo i za šta moramo da imamo tu ekipu", dodaje Banjčeva. 

Napadi i kritike građana proširile su se i na društvene mreže, a tome doprinose i napadi upravo ljuudi koji bi trebalo da građanima pruže primjer, kažu ljekari. Zbog stresa i napada sa kojima se radnici hitne pomoći svakodnevno suočavaju, mnogi su i dali otkaz, ili otišli da rade u inostranstvo. Sve to stvara dodatni pritisak na zdravstveni sistem, naročito na primarnu zdravstvenu zaštitu.