Dopune Krivičnog zakona BiH, koje je ljetos, samo dan pred odlazak iz BiH, nametnuo Incko uzburkale su domaću političku scenu, a zvaničnike iz RS udaljio od Sarajeva i odlučivanja u zajedničkim institucijama, jer je stav da prvo, a to važi i danas, nametnute odredbe treba izbrisati.

Britanski “Gardijan” objavio je, pozivajući se na dobro obaviještene izvore, da zvaničnici EU rade na “ispravljanju” nametnutog zakona nakon što su zaključili da postoji rizik od izazivanja ponovnog sukoba u regionu. Njihovi izvori su naveli da je na nedavnom sastanku evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija zaključeno da je “Inckov zakon” okidač za aktuelnu krizu u BiH. Prema pisanju lista, tokom susreta sa delegacijom EU u BiH Varhelji je dao svoju “iskrenu procjenu” da je Incko “odgovoran za aktuelnu političku krizu i delegitimizaciju OHR-a”.

- Inckove izmjene ne mogu biti osporene sa tačke gledišta suštine prava, ali je činjenica da zakon nametnut posljednjeg dana mandata predstavlja problem. Posebno što tako važna odluka treba da bude donesena kroz diskusiju svih. Sada je pitanje kako to ispraviti - rekao je Varhelji tokom sastanka 25. novembra.

U Predstavništvu Republike Srpske u Belgiji juče su poručili da ne znaju ništa o navodnim razgovorima unutar nekih evropskih institucija, a do zaključenja ovog broja “Glasa” nije stigao odgovor od portparola EU Petera Stana o pisanju “Gardijana”. Srpski član Predsjedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik rekao je juče, komentarišući navode britanskog dnevnika, da iz pravnog sistema u BiH mora biti povučen “Inckov zakon” i da uz pritisak niko neće razgovarati, jer tako ne radi nijedan evropski parlamentarac.

- Neće nas vidjeti tamo dok je ovaj zakon u pravnom prometu – kaže Dodik.

Zamjenik predsjedavajućeg Zajedničke komisije za evropske integracije u Parlamentu BiH Lazar Prodanović kaže za “Glas Srpske” da je mnogima sve jasnije da je najviše problema BiH zadao jedan čovjek koji se zove Valentin Incko.

- Treba doći do rješenja kojim bi bilo onemogućeno negiranje pravosnažnih presuda za ratne zločine na svim stranama, ali do zajedničkog stava treba da dođu domaći predstavnici. Inckov zakon treba prvo biti stavljen van snage i zna se ko to može da uradi. To bi bilo značajno, a da mi dalje, bez pritiska sa strane, dođemo do rješenja koje bi bilo prihvatljivo za sve - rekao je Prodanović koji je i delegat srpskog naroda u Parlamentu BiH.

“Inckov zakon” juče je bio tema sastanka u Sarajevu. Upravo u Parlamentu su se sastali članovi rukovodstva oba parlamentarna doma, ambasadori te predstavnici zemalja članica Kvinte i Delegacije EU u BiH, a fokus je bio na ispitivanju mogućnosti da u Parlamentu BiH bude donesen zakon o zabrani negiranja genocida, ratnih zločina te svih oblika govora mržnje.

- Istovremeno, ambasadori i predstavnici država Kvinte pozvali su i na što skorije formiranje radne grupe u Parlamentu BiH, koja bi se bavila izradom prijedloga tog zakona, ali i pitanjem izrade prijedloga zakona o državnoj imovini - saopšteno je iz Parlamenta nakon sastanka.

Domaći predstavnici, među kojima su bili funkcioneri SDA, HDZ-a BiH i SNSD-a, iznijeli su različita viđenja mogućih rješenja.

Pismo

Kristijan Šmit, koga Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, pisao je početkom decembra poslanicima u Parlamentu BiH, nudeći opciju da oni usvoje “svoj” zakon o zabrani negiranja genocida, a on bi onda bio spreman povući nametnutu odluku svog prethodnika Valentina Incka. O tom pismu se pričalo i juče, ali je generalni stav da za Srpsku taj redoslijed koraka nije prihvatljiv.