„Ako zemlja nije spremna da uđe u NATO ne treba da insistira na tome. Tako i program reformi. To je jedan najširi okvir saradnje, koji na neki način predstavlja obavezu za saradnju. A pitanje samog članstva je pitanje političke odluke za koju kao što vidimo u Bosni i Hercegovini nema konsenzusa“, rekao je Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

Političko Sarajevo ipak ne odustaje. U NATO bi da uvuku i Republiku Srpsku, iako to ne žele građani ali ni politički predstavnici. Da bez zelenog svjetla iz Srpske NATO vrata ostaju zatvorena, jasno je i sarajevskoj akademskoj zajednici. 

„U Bosni i Hercegovini se ne može ništa odvijati mimo volje dva entiteta. Tako da, ovdje trebamo imati političku podršku, odnosno, političku otvorenost i saglasnost za članstvo u NATO kao i za sve druge aktivnosti. Tako da, ja smatram ovdje da je veći problem u tome što političari ne žele da se približe građanima i razgovaraju o ovome. Njima je u cilju da održavaju status quo“, rekao je Armin Kržalić, profesor na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu.

NATO savez i nije se baš pokazao tamo gdje je trebalo da upustavi mir.  Ulazak u NATO za Republiku Srpsku nije opcija, jer od bombarodovanja osiromašenim uranijumom  95. godine, do danas se nije sabrala šteta. Ulazak u NATO skupo bi koštao. 

„Podizanje BDP na 2 odsto za vojsku, to je dodatnih 180 miliona. To je za naše prilike nedopustivo sa socijalnih davanja, sa penzionera, za zapošljavanje. Nama to zaista ne treba u ovom momntu, a ni bilo kojem drugom. Najzad, taj savez nije nešto što bismo mi trebali prihvatiti iz mnoštva drugih razloga“, rekao je profesor Nevenko Vranješ.

U martu ove godine dobojsko Tužilaštvo otvorilo je prvu istragu protiv NATO avijacije u Srpskoj. Istražuju se nepoznati izvršioci zbog sumnje da su počinili krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva prilikom NATO bombardovanja 1995.