Danas slavimo Svetog Arhiđakona Lavrentija: Dan kad je nebo ljepše nego inače a smijeh je imperativ

Предање каже да је дошао из града Албасете у Шпанији. Био је ученик архиђакона Сикста. Када је учитељ постао епископ Рима 257., Лаврентије је био рукоположен за ђакона. Његово задужење је било да надгледа имовину Цркве и бригу о сиромашнима.

Референдум у Српској 25. октобра

За вријеме прогона цара Валеријана у 258. многи хришћани су погубљени а они који су извукли живу главу а били су из племићких породица, изгубили су своју имовину и били су протјерани из града.

Једна од првих жртава овог прогона био је управо епископ Сикст. Легенда каже да је пред полазак неутјешном Лаврентију прорекао да ће ускоро и он поћи са њим у смрт, а да ће прије тога бити страшно мучен и понижаван.

Архиђакон се нимало није узнемирио, те је спреман дочекао остварење овог пророчанства. Прије тога је сакрио све црквене драгоцјености да Римљани не би могли да их се дочепају. Он је погубљен 6. августа исте године.

Послије тога, њенов ученик Лаврентије је завршио у тамници, гдје је, каже предање, чинио чуда. Прича се да је неколико затвореника излијечио од сљепила само додиром руке, а његове проповиједи навеле су и неке стражаре да повјерују у Христа и пређу у хришћанство.

Слетио у провалију дубоку 50 метара и преживио: Интервенисали и ватрогасци

Зато је био страховито мучен. Наиме, када је и након свега одбио да се одрекне Христа већ савјетовао цара да се одрекне лажних богова, стављен је у гвоздени сандук испод кога је подложена ватра.

Док је жив горио на огњу, он се захваљивао Богу и истовремено ругао цару због незнабоштва. У неким списима је забиљежено да је у једном моменту својим мучитељима рекао: "Ова страна је готова, окрените ме и загризите!". Тако језиво је и умро, до краја оставши непоколебљив у своја увјерења.

Поштован је као светитељ у Римокатоличкој и православној цркви.

Албанац избацио 2 пакета хероина из аутобуса

Каталоци га празнују 10. августа, а православци 23.

Иначе, због чињенице да је водио рачуна о црквеним списима, сматра се заштитником архивиста и библиотекара, а у православној иконографији, приказује се у ђаконским одеждама како држи ковчег у руци, што симболизује чување црквеног блага.

Интересантно је да га, јер је и у посљедњим и врло болним тренуцима живота остао ведрог духа, комичари сматрају својим заштитником. Зато стари људи вјерују да је због тога ово дан за шалу када се треба што више смијати јер ће то годити и овом светитељу.

Има један занимљив обичај везан за дан Светог Лаврентија. Наиме, будући да је август када пада његов дан, познат по кишама метеора које шарају и уљепшавају небо, стари су од давнина говорили да су то заправо "сузе Светог Лаврентија".

Такође, постоји вјеровање да ко год увече види звијезду падалицу, може тражити од овог светитеља испуњење једне жеље. И он ће је сигурно услишити.