Hoće li sirak zamijeniti kukuruz na domaćim njivama

Прије три или четири године Адриан Фодор, из "Фодор аграра" у Хетину, први пут је посијао сирак на својим парцелама. На то су га, каже, "натјерале" високе температуре и суша.

Зашто смо прекинули традицију сирка

Србија, а посебно Војводина, некада је била позната у Европи по производњи сирка метлаша.

– Био је наш својеврсни заштитни знак, а метле од сирка извожене су широм Европе. Традиција је прекинута развојем индустрије, употребом пластике и синтетичких материјала, као и недостатком физичке радне снаге, што је смањило његову производњу – објашњава инжењер пољопривреде Мартин Јелић из "Лидеа" Србије.

Додаје да се протеински сирак гајио и раније, као и да је Институт у Новом Саду радио на развоју сорти сирка и дао допринос у Србији.

– Наш познати стручњак Јанош Берењи ме је још током студентских дана упознао с овом културом. Међутим, хибриди касне вегетације одговарали су климатским условима које више немамо, слично производњи каснијих ФАО група кукуруза 600 и 700 које се данас замјењују раним групама зрења ФАО 300 и 400 – навео је Јелић.

Према његовим ријечима, због климатских промјена и суше данас су тражени хибриди сирка раних група зрења и добре генетике који омогућавају сигурну производњу.

– Наша производња је у Хетину и просјечно добијамо мање кише него остали дијелови Војводине. Покушали смо да производимо уљану репицу, али смо видјели да и њој, иако је озима култура, у завршној фази вегетације треба киша и нисмо постизали оне резултате које смо зацртали – навео је Фодор.

Сирку је, објашњава, у поређењу с кукурузом потребно за трећину мање воде и хранива. Чак и у недостатку падавина остварују се солидни приноси.

– Ове године ћемо имати принос сирка између три и четири тоне по јутру, и то на оним њивама на којима поред на комшије немају ни клип кукуруза. То значи да ћемо, за разлику од њих, имати неку зараду – објаснио је Фодор.

Проблем тржишта за сирак

За производњу сирка није потребно куповати нову механизацију.

– Сва механизација којом се производе кукуруз или сунцокрет може да се користи у производњи сирка. Газдинство које има сијалицу за кукуруз, њом може да посије сирак. Комбајни којима се врши пшеница могу се користити и за сирак – истиче Фодор.

Додаје да ће повећати површине под сирком, али да кукуруз неће у потпуности избацити из производње.

– На њивама за које знамо да и поред доброг рода у држави немају добар принос, сигурно ћемо посијати сирак. Већ за сљедећу годину планирамо да преполовимо површине под кукурузом у корист ове културе – каже Адриан Фодор.

Највећи изазов у производњи сирка је обезбјеђење тржишта.

– Бијели сирак се у свијету користи и у људској исхрани и здравији је од пшенице и кукуруза. Тренутно производимо само црвени, сточни сирак, јер код нас људи немају навику да користе ову биљку. Тек сада покушавамо сточаре да навикнемо да је употребљавају – објашњава Адриан.

Ипак, због вишегодишњих лоших приноса кукуруза и соје, сирак постаје све траженији.

– До прошле године једна мјешавница је користила сирак у производњи, остале куће биле су трговачки настројене. Ове године, због лошег рода кукуруза, јављају се сточари и питају која је цијена сирка и да ли бих продавао и на мало или само мјешавницама. Људи су се едуковали, видјели су да у сирку нема микотоксина и да неће бити проблема с афлатоксином – каже Фодор.

Како каже, цијена сирка се у свијету формира зависно од кукуруза.

– Кукуруз је око 24 динара и прва трговања сирком су слична, али се тек очекује формирање и цијене кукуруза и сирка – објашњава Фодор.

Све већа површина под сирком

Стручњаци кажу да је у Средњем Банату производња сирка све чешћа и то у сувом ратарењу.

– Током праћења регистровали смо појаву штеточина које су присутне у производњи кукуруза у нешто мањем или већем интензитету, те се сходно томе и предузимају мјере заштите. То су, прије свега, кукурузна пипа и ваши које значајно могу угрозити усјеве у вегетативном порасту. Сирак касније може бити угрожен од кукурузног пламенца и кукурузне совице – објашњава Снежана Парађеновић из ПИС РЦ Зрењанин.

Додаје да је праћење појаве болести и штеточина на нивоу епидемијских прагова и критичног броја, како би се благовремено усјеви заштитили.

Више од половине свјетске производње сирка је у Африци. Пета је најважнија житарица у свијету, послије кукуруза, пшенице, пиринча и јечма.

Више од 50 одсто свјетске производње је у Африци, али су тамо приноси ниски, просјечно око 1,2 тоне по хектару.

Највиши приноси постижу се у Европи, просјечно 4,5 тоне по хектару. У Америци је то 3,9 тона по хектару, у Аустралији 3,2, а у Азији 1,4 тоне по хектару.

– Бразил је у посљедње три године драстично повећао своје површине под сирком због проблема у производњи ГМО кукуруза и соје. У Индији ова култура заузима око 4,5 милиона хектара – каже дипломирани инжењер пољопривреде Мартин Јелић из "Лидеа" Србије.

У нашој земљи сирак се за сада гаји на мањим површинама.

– Проблем представља недовољно информација и предрасуде о његовом квалитету и то што га откупљивачи потцјењују. Дају му нижу цијену од реалне вриједности, иако је енергетски једнак кукурузу, има виши протеински удио и повољан однос аминокиселина. Посебно је важно што је безбједан у исхрани, без присутних микотоксина – објашњава Јелић.

За шта се све користи

Глобално, тражња за сирком расте. У Африци и Азији то је једна од основних житарица у исхрани људи.

– У развијеним земљама потражња је све већа у сектору глутен-фри производа и индустрији алкохолних пића. Кина је највећи свјетски увозник, док ЕУ биљежи стални раст интересовања и све већу потражњу за сирком из домаће, европске производње. Шпанија је највећи увозник у ЕУ – каже Јелић.

Произвођачи у Србији не мијењају лако навике, јер су традиционално везани за кукуруз, пшеницу, јечам, соју и сунцокрет.

Међутим, климатске промјене их приморавају да нешто предузму. Најчешће је то повећање површина под озимим културама.

Ипак, стручњаци кажу да то не може да буде трајно рјешење, између осталог и због поштовања плодореда.

Гдје га гајити

Додају да сирак не треба да замијени производњу кукуруза у Србији, већ да је допуни.

– Кукуруз је и даље наша најзначајнија житарица и заузима водеће мјесто по посијаним површинама. Треба га гајити гдје искуствено имамо најмањи подбачај у роду у стресним годинама, као и на најбољим земљиштима која се наводњавају. Сирак треба сијати на ризичнијим теренима и у условима суше, гдје кукуруз тешко успијева. Тиме се обезбјеђује стабилна и сигурна производња, као и профитабилност газдинства – објашњава Јелић.

Највећи произвођачи сирка су САД, Нигерија, Судан, Етиопија и Индија, док у Европи предњачи Француска.

У региону се истиче Мађарска, која има развијен систем кооперације између произвођача и прерађивача.

Значајне површине биљеже и Италија, Румунија, Бугарска и Молдавија, гдје се користи и за производњу алкохола.

(РТС)