Nova vrsta pronađena u Neretvi: Jedna od stotinu najgorih na svijetu, opasna i po ljudsko zdravlje

Корњачу је уочио савјесни мјештанин који је пријавио свој налаз надлежној јавној установи. У складу са Планом управљања инвазивним врстама Министарства економије и одрживог развоја, запослени у Јавној установи су преузели корњачу, привремено се бринули о њој и транспортовали је у прихватни центар, Зоолошки врт у Загребу, који служи као уточиште за ову проблематичну инвазивну врсту .

Црвеноуха корњача је тиха пријетња природи

Ова корњача је поријеклом из југоисточног дијела Сједињених Америчких Држава и сјевероисточног Мексика, а проширила се широм свијета првенствено захваљујући интензивној трговини кућним љубимцима. Некада популаран „сувенир“ из продавница кућних љубимаца, црвеноуха корњача сада је једна од стотину најгорих инвазивних врста на свијету, како због утицаја на биолошку разноликост, тако и због могуће опасности по људско здравље, пише Слободна Далмација.

Због своје величине, агресивности, ране полне зрелости и изузетне репродуктивне способности, ова врста лако истискује домаће корњаче, барску корњачу (Emys orbicularis) и ријечну корњачу (Mauremys rivulata) из њихових станишта. Поред тога, сваштојед је и предатор: једе рибу, ракове, водоземце, птичја јаја, па чак и пилиће, а може бити и преносилац патогена и паразита, укључујући салмонелу.

Локалитет Вид налази се у срцу природног и културног пејзажа долине Неретве, а такође је и пројектно подручје пројекта „Ријечна корњача - очување кровних врста медитеранских мочвара у Дубровачко-неретванској жупанији - LIFE for Mauremys“, који се спроводи од 2022. године у сарадњи са неколико партнера. Циљ пројекта је очување ријечних и барских корњача и уклањање инвазивних врста из њихових станишта у делти Неретве, Мајкову, Конавоском пољу и Стонском пољу.

Једна од кључних активности је хватање и уклањање црвеноухих корњача, које представљају директну претњу опоравку и опстанку аутохтоних врста.

Грађанско образовање

Велики број црвеноухих корњача завршио је у дивљини не по свом избору, већ због неодговорних власника који су их, када су постале превелике за акваријуме, једноставно пустили у оближње ријеке, језера и мочваре. Зато пројекат LIFE for Mauremys укључује интензивне едукативне активности, посебно усмјерене на дјецу и младе, са циљем подизања свијести о штетним ефектима пуштања кућних љубимаца у дивљину.

Пуштање нежељеног кућног љубимца у дивљину није само неодговорно већ и незаконито. Према важећем законодавству, уношење инвазивних врста у дивљину кажњиво је значајним новчаним казнама. Власници који више не могу да брину о својим животињама могу се обратити надлежним жупанијским институцијама или Министарству привреде и одрживог развоја, јавља Слободна Далмација.