На Ђурђевдан обиљежава се успомена на Светог Ђорђа, који је рођен крајем трећег вијека нове ере, у богатој хришћанској породици.

Да ли је Брнабић управо одговорила хоће ли Вучић ићи у Москву

Да ли је Брнабић управо одговорила хоће ли Вучић ићи у Москву

Најљепшу и најдрагоценију успомену на овог свеца представља манастир Ђурђеви ступови, којег је у 12. вијеку подигао српски краљ Стефан Немања.

Симболична побједа над аждајом

Након што је рано остао без оца, Ђорђе се сели са мајком у Палестину, земљу гдје је живио и проповиједао Исус Христ. Посједовао је љепоту и стаситост, али и сјајне моралне особине: племенитост, поштење и храброст. Као такав, није могао да остане незапажен. Пошто је постао војник, на свим иконама је приказан као ратник на коњу, са копљем у руци.

Дубоко је вјеровао у Христа, па се супротставио чак и самом цару Диоклецијану, који је прогонио хришћане. Због тога је осуђен на смрт и умро у највећим мукама. Познато је да су се на његовом гробу касније дешавала разна чуда, а многима који га поштују и славе - јављао се у сновима.

Преживјели из масакра код Младеновца први пут проговорио за медије

Преживјели из масакра код Младеновца први пут проговорио за медије

Аждаја на икони симболизује многобожачку силу, која је "прождирала" невине хришћане. Према вјеровању, побједа Светог Ђорђа над њом је задала смртни ударац "незнабоштву". У позадини иконе, може да се уочи жена у "господском" одијелу, за коју се претпоставља да је царица Александра, жена цара Диоклецијана, и да представља младу хришћанску цркву.

Обичаји

Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и вјеровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и прије него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео мјесто старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Овај празник сматра се за границу између зиме и љета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били "берићетни" – "Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору". Понегдје је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан прије зоре.

Оженио се пјевач из Звезда Гранда који се лажно представљао

Оженио се пјевач из Звезда Гранда који се лажно представљао

Такође, оплету се вјенчићи од "ђурђевског цвијећа": ђурђевка, мљечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти вијенци стоје изнад врата читаву годину, до сљедећег Ђурђевдана.

Многи праве крстове од љесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – "да би се сачували од града" (слично крстовима од бадњака за Божић).

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно прољећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Васкрса, па се то затим стави под ружу у башти да преноћи.

Велику важност има и купање на ријеци, прије сунца (понекад се у ријеку бацају вијенци од разног цвијећа, или се сипа млијеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвијећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.

Народ на Ђурђевдан, рано прије зоре, одлази у природу заједнички на "ђурђевдански уранак", на неко згодно мјесто у шуми које се изабере, на пропланку или поред ријеке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано мјесто и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Пјесма, игра и весеље трају често и до подне.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим", и селеном "да им душа мирише као селен".

За здравље и благостање током цијеле године ово обавезно треба урадити дан пред Ђурђевдан

За здравље и благостање током цијеле године ово обавезно треба урадити дан пред Ђурђевдан

На Ђурђевдан не ваља спавати, "да не би бољела глава", а ако је неко спавао "онда на Марковдан да спава на том истом мјесту".

Сматра се да на Ђурђевдан дјелују вјештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре "да би заштитили себе и село".

Обичаји везани за Ђурђевдан се врше прије изласка сунца, и то често на ријеци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство.

Жене и девојке донесу увече кући "омаје" тј. воде са воденичног кола, "да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне", као омаја од кола, и ставе у њу различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом купају у градини поред селена и поред осталог цвијећа.

Зарад плодности своје стоке, да би одузеле млијеко туђој стоци, ноћу неке жене врачају (ријетко мушкарци), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Све то показује, да је обичај веома стар.

Они нека се спреме за огромну срећу: Шта предвиђа хороскоп Бабе Ванге за 2025.

Они нека се спреме за огромну срећу: Шта предвиђа хороскоп Бабе Ванге за 2025.

Вјеровало се да ако је на Ђурђевдан ведро - "да ће бити плодна година", а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша - "да ће љето бити сушно". Каже се у Србији да колико недјеља прије Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Šta znači kada na Đurđevdan pada kiša

Tag:

Napadnuta policija u Beogradu

Došao u rodni kraj pa poginuo

Vučić: Izbore u Republici Srpskoj nameće okupator

Konor Mekgregor nije više UFC borac

Centralne vijesti ATV, 15.08.2025.