Sve manja zainteresovanost studenata za srpski jezik i književnost

Izvor:

ATV

31.08.2025

19:34

Komentari:

0
Све мања заинтересованост студената за српски језик и књижевност

Tek devet upisanih i još 11 praznih mjesta na studijskom programu srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci ozbiljno je upozorenje da, u ne tako dalekoj budućnosti, našu djecu možda neće imati ko da uči maternjem jeziku. Nemogućnost da se popune sva mjesta na ovom studijskom programu nije novost - iz godine u godinu opada interesovanje budućih studenata za srpski jezik.

"Такав проблем имамо од 2016. године када се осјетио тај демографски пад и на броју уписаних студената на студијски програм. Тако да, то за нас није нека, ми већ девет година уписујемо мање студената него што је то било неких година, рецимо 2014. и 2015. да не помињем ранији период. И наравно да ће то у једном тренутку довести до дефицита кадра", каже проф. др Слађана Цукут, шеф Катедре за србистику.

Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање олакшало је студентима студирање овог студијског програма. Практично, ко год се упише студира о трошку државе, што је уједно и јако добра краткорочна мјера за повећање броја студената.

"Мислим да је студирање матерњег језика посебно важно, јер је једно од главих елемената националног идентитета. Овим путем позивам будуће студенте, тј. матуранте који се можда још нису одлучили за то који факултет ће да упишу, да се придруже нама на овом студијском програму", каже Катарина Татић, студент друге године Филолошког факултета на студијском програму српског језика и књижевности.

Док заинтересованост за студије српског језика опада, популарност страних језика расте. Али не и руског језика, на којем је остало још 12 мјеста. Уредник и новинар АТВ-а, Драгана Рајић српски језик и књижевност завршила је прије 15 година. Кад је уписала факултет у Источном Сарајеву имала је више од 30 колега.

"Знам да већина њих раде као професори у средњим школама, па чак и у основним школама. Међутим, српски језик и књижевност пружа и друге могућности, не мора то да буде само рад у струци. Јер, шта је важније за једног новинара него да се зна правилно изражавати, да је начитан и да је писмен", каже Драгана Рајић, новинар АТВ-а.

Будући студенти не морају да брину за посао ако заврше српски језик и књижевност - показују то и службени подаци Завода за запошљавање. Професор српског једно је од дефицитарних занимања.

"У току 2024. године закључно са децембром евидентирано је укупно 44 лица са занимањем професор српског језика и књижевности. У току исте године по основу запослења са евиденције незапослених ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске брисано је укупно 75 лица", саопштено је из Завода за запошљавање.

Бројке и слова потврђују да постоји и потреба за запошљавање и да је занимање професор српског језика и књижевности једно од дефицитарних у појединим градовима у Републици Српској.

Podijeli:

Large banner