U nedjelju se slave Cvijeti: Ove običaje treba ispoštovati za zdravlje i napredak

Цвијети се славе у свим хришћанским земљама, али код нас нарочито весело и свечано. Цвијети су покретни хришћански празник којим се обиљежава Христов улазак у Јерусалим што значи да се овај празник прославља у зависности од тога када је Васкрс јер се празнује недјељу дана раније пре највећег хришћанског празника.

Овај празник установљен је у Јерусалиму крајем 4. вијека, за успомену на посљедњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на посљедњу недјељу његовог живота.

По народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су претходног дана на Врбицу, потопељни цвјетови како би укућани били румени и здрави. На Цвијети се обично бере цвијеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвијећем.

У суботу православни вјерници обиљежавају велики празник: Ове обичаје треба испоштовати

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвијети цијели дан шета окићен цвијећем. Момци су правили букете и носили их дјевојкама, а сваки цвијет имао је своје значење. Ставља се и врбова гранчица "за брз напредак", понегдје дријен "за здравље", а дјевојке стављају и љубичице.

У српској историји, на овај дан, народ се увијек окупљао у радости, али без весеља. Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегдје се слави као завјетина. Вјеровало се да на Цвијети треба започети неке послове, донијети одлуке. Људи уносе цвијеће у дом, ките капије, улазна врата, држе цвијеће у вази и поклањају га драгим особама. На овај празник одвојите вријеме за себе и добро размислите о својим сљедећим корацима - јер је рад на себи најисплатљивији посао!

На Цвијети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Вјерници улазе у посљедњу седмицу Васкршњег поста, недјељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег. Од празника Цвијети до Духова цвијеће се не бере.