Manji i izvoz i uvoz meda

Из Коморе наводе да је извоз и количински смањен, јер је за десет мјесеци извезено 6,8 тона меда, што је мање за 4,9 тона у односу на 10 мјесеци 2022. године.

Вриједност увоза природног меда за десет мјесеци лани износила је 2,5 милиона КМ, што је мање за 31,9 одсто од увоза у истом периоду 2022. године, а када се посматра увоз количински, он је износио 362,8 тона и мањи је за 187,6 тона у односу на првих десет мјесеци 2022.

Покривеност увоза извозом за десет мјесеци 2023. године износила је 8,5 одсто, а у истом периоду 2022. године седам одсто.

У прошлој години мед се из БиХ у највећем дијелу извозио у Србију, као и у земље Арапског залива - Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, док се у БиХ највише увозио из Хрватске и Турске.

Из Коморе истичу да је просјечна јединична вриједност увозног меда из Турске по килограму износила 4,4 КМ, док је просјечна јединична вриједност извозног меда из БиХ у Саудијску Арабију износила 44,9 КМ по килограму.

"Генерално, просјечна извозна јединична вриједност ове године је била 34,3 КМ по килограму, а већ дужи низ година увозна јединична вриједност је 7,5 КМ по килограму", наводе из Спољнотрговинске коморе, преноси Срна.

Из Коморе наводе да БиХ располаже изванредним природним ресурсима који су основ за развој пчеларства, што указује на огромне потенцијале ове привредне д‌јелатности, док све већа потражња за медом отвара велике могућности за озбиљнији развој домаћег пчеларства.

Осим директне користи коју од бављења овим послом имају пчелари, индиректну корист од пчеларства има читаво друштво, због повећаног приноса у пољопривреди, али и комплетан екосистем.

"Све чешћи проблем са којим се суочавају произвођачи, али и потрошачи, јесте кривотворење (адултерација) меда. Овај проблем није само присутан у нашој земљи, него и на тржишту региона, али и ЕУ", додају из Спољнотрговинске коморе.