Otkriveno zašto je FBiH imala enormno veći promet na "crni petak" od Srpske

Према подацима Пореске управе Републике Српске, промет преко фискалних каса 24. новембра ове године износио је 27,03 милиона марака. Ријеч је искључиво о промету у малопродаји, будући да се у Српској за робу купљену у велепродаји издају фактуре или отпремнице.

Са друге стране, подаци федералне Пореске управе показују да су на “црни петак” фискалне касе у том ентитету регистровале промет од чак 346 милиона КМ што је рекордан износ у једном дану.

У Пореској управи ФБиХ кратко су за “Глас” рекли да се ради о укупно евидентираном промету, укључујући и велепродају и малопродају.

"Не можемо издвојити само промет у малопродаји. То је укупан промет евидентиран на нашем серверу путем фискалних каса“, рекла је портпарол Пореске управе ФБиХ Адиса Хамзић.  

Осим тог различитог обрачуна, који је утицао на огромну разлику у промету, економиста Марко Ђого за “Глас” каже да су велики потрошачки центри углавном смјештени у ФБиХ, на примјер у Сарајеву и Мостару, гдје је углавном и продаја у већем обиму.

"У великим градовима понуда је разноврснија, а производи јефтинији и квалитетнији због конкуренције. Огроман број становника сарајевско-романијске регије зарађени новац у Српској троши у Сарајеву и то је донекле утицало на ту разлику“, истакао је Ђого.

Наглашава да на списку највећих велетрговаца у БиХ доминирају компаније из ФБиХ, односно Широког Бријега, Љубушког, Стоца.

"Када говоримо о продаји на мало, свакако је и она већа у ФБиХ, али не у омјеру у којем то показују подаци пореских управа. Реалан омјер је један напрема пет“, казао је Ђого.

Разлику у промету у одређеним процентима напумпала је и онлајн трговина. Представништво чувене модне куће “Зара” у БиХ регистровано је у ФБиХ, а њену робу онлајн путем купују грађани оба ентитета.

"Учешће онлајн продаје у укупној трговини вртоглаво расте, мислим да је већ досегла између 30 и 40 одсто укупног обима. Управо ту и доминирају компаније из ФБиХ. 'Зара' је добар примјер јер њену робу купују сви грађани БиХ, а рачуни се књиже у ФБиХ“, казао је Ђого.  

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац каже да је тешко поредити податке који су добијени на основу различитих обрачуна.

"Било какво веће одступање у потрошњи нема упориште у поузданом економском индикатору. Куповна моћ грађана ФБиХ није већа у односу на потрошаче у Српској, јер је просјечна плата на приближном нивоу, а и број грађана који живе и раде у дијаспори, те шаљу новац у матицу, процентуално је сличан. Могуће је да је промет остварен путем онлајн продаје донекле направио разлику“, казао је Грабовац.

ПДВ

Марко Ђого каже да трговина, као грана привреде, доминира у ФБиХ у односу на Српску.

"Управо из тог разлога Република Српска приликом уласка у систем ПДВ-а није прихватила да се расподјела врши на основу ПДВ пријава него се за израчунавање коефицијента као параметар узима учешће ентитета у БДП-у. Ово сада потврђује да је то била добра одлука Српске, јер би у супротном остали без велике суме новца у буџету“, казао је Ђого.