Large banner

Prekvalifikovani za poziciju, a plate im manje

28.07.2025

10:55

Komentari:
Преквалификовани за позицију, а плате им мање

Imigranti u Evropi i Sjevernoj Americi u prosjeku godišnje zarađuju 17,9 odsto manje od lokalnog stanovništva, pokazala je studija objavljena u časopisu ''Nature''.

У истраживању су анализиране зараде 13,5 милиона радника у девет земаља, међу којима су Данска, Француска, Њемачка, Холандија, Норвешка, Шпанија и Шведска, у периоду од 2016. до 2019. године.

Три четвртине те разлике у платама резултат је ограниченог приступа боље плаћеним пословима, док се само једна четвртина разлике односи на разлике у зарадама између миграната и домицилних радника који раде исти посао, преноси Еуроњуз.

Највећи јаз забиљежен је у Шпанији, гдје су имигранти у просјеку зарађивали преко 29 одсто мање, иако чине 13 одсто укупне радне снаге и доприносе економском расту и демографској динамици.

Хрватска обала пуна педофила

Хрватска обала пуна педофила

У Норвешкој, Њемачкој, Француској и Холандији имигранти зарађују између 15 и 20 одсто мање од локалног становништва, док је у Шведској – гдје су многи имигранти запослени у јавном сектору – та разлика износила свега 7 одсто.

Поријекло миграната такође значајно утиче на зараду.

Највеће просјечне разлике у заради имала су лица поријеклом из подсахарске Африке (26,1 одсто) и са Блиског истока и Сјеверне Африке (23,7 одсто). С друге стране, имигранти из Европе, Сјеверне Америке и других западних земаља имали су знатно мању разлику у приходима – просјечно свега 9 одсто у односу на домаће раднике.

Жена из БиХ се утопила у Албанији: 'Викали су да не улазимо'

Жена из БиХ се утопила у Албанији: 'Викали су да не улазимо'

Међутим, дјеца имиграната имају знатно мањи јаз у заради – просјечно зарађују 5,7 одсто мање од особа чији су родитељи рођени у земљи. Када раде исте послове, разлика у заради између домицилног становништва и дјеце имиграната износи мање од 2 одсто у свим анализираним земљама.

Како смањити јаз у приходима?

Према најновијим подацима Еуростата из 2023. године, чак 39,4 одсто држављана поријеклом ван ЕУ било је преквалификовано за послове које обављају – што значи да раде послове испод нивоа своје стручне спреме.

Студија компаније МцКинсеy показује да би унапријеђење социјалне мобилности могло повећати БДП европских земаља за 3 до 9 одсто и истовремено затворити јаз у вјештинама до 2030. године – без потребе за додатном обуком или преквалификацијом.

Десетине планинара на љетном Грмечком маршу

Десетине планинара на љетном Грмечком маршу

Аутори студије наглашавају да се разне мјере могу примијенити како би се смањила сегрегација на тржишту рада, укључујући: курсеве језика, стручну обуку, програме за запошљавање који директно повезују раднике с послодавцима, бољи приступ домаћем образовању и признавање страних квалификација.

Неке европске земље већ су кренуле у том правцу.

Њемачка је 2024. године усвојила Закон о квалификованој имиграцији, који омогућава страним дипломцима да раде док чекају формално признавање својих диплома.

Познато вријеме сахране дјевојака које су погинуле код Билеће

Познато вријеме сахране дјевојака које су погинуле код Билеће

Француска је реформисала боравишну дозволу ''Карте Талент'', с циљем привлачења високо квалификованих стручњака, нарочито у секторима с дефицитом радне снаге, попут здравства, преноси Банкар.

''Овакве политике омогућавају да страни радници дају пуни допринос, а да земље остваре користи кроз већу продуктивност, више пореске приходе и смањење неједнакости'', навели су аутори студије Марта М. Елвира, Ар Ски Хермансен и Ендру Пенер.

''Паметна имиграциона политика не завршава се на граници – она ту тек почиње'', закључују.


Podijeli:

Large banner
Small banner
  • Najnovije

  • Najčitanije

Small banner

Trenutno na programu

16:50

Centar dana

infotejnment

18:20

Narod priča

reportažna emisija

18:55

Marketing

marketing

19:00

ATV vijesti

informativni program vijesti

19:40

Marketing

marketing

19:42

Sport

sportski program

19:49

Marketing

marketing

Small banner
Small banner