Ulaganja mala, zarada debela: Ova biljka donosi ozbiljne pare

У жетви, половином августа, просјечан принос леблебије био је око 1,4 тоне по јутру, па ће леблебије бити око 200 тона. Од те количине за домаће потребе Србији ће требати 60 одсто, а остатак ће се извести као сировина у Словенију и Мађарску.

Република Српска

Додик се пред одлазак у Москву састао са Вучићем, познато о чему су разговарали

Леблебија је све траженија у људској исхрани. Од ње се не прави само хумус, већ се добија и више врста брашна, гриз, тјестенина, кекс, сапун. У свим намазима основни састав је леблебија и зато је потребна и прехрамбеној индустрији.

"За сјетву леблебије не требају велика улагања. По јутру треба стотину евра за сјеме, које се увози из Мађарске, а од агротехничких мјера потребно је ђубрење копривом, које пољопривредници сами праве", изјавио је за "Дневник" пионир у гајењу леблебије, пољопривредник, предузетник и дипломирани економиста Немања Мирилов из Бачког Градишта и додао:

"Наут се сеје од почетка марта до краја маја и послије стотину дана жање. Зато леблебију зову и стоданац. Не тражи богату земљу. Одговара јој и слатина и глина. Воли суву и топлу климу, али захтјевна је и њежна биљка. Није као соја или пшеница, да се попрска вјештачким ђубривом и тиме заврши посао".

Фудбал

Погледајте атмосферу у редовима Орлова пред меч Србија-Енглеска

Мора се сваких од недјељу до 10 дана ићи на њиву, улазити у поље и гледати како расте у свим фазама развоја. Пошто се не узгаја на бази хемије, треба водити рачуна о биљци, јер уколико ђубриво од коприве није направљено како треба, неће дјеловати на леблебију.

100 евра за јутро леблебије

Мирилов напомиње да је година била изузетно повољна за леблебију, без капи кише у јуну и с високим дневним температурама.

"Док ратари који сију традиционалне биљне културе моле бога да им пошаље кишу, ми који сијемо наут молимо га да нам је не шаље", каже саговорник.

Ове сезоне принос му је био изнад очекиваног 1,4 тоне по јутру, већи за 200 килограма у односу на прошлу годину. Мада, за већи род заслуга вјероватно припада и узгајивачима који из године у годину стичу искуство и доприносе бољим приносима.

Свијет

Захарова о нападу на дјечји парк „Гуливер“ у Доњецку: Крвав злочин украјинских нациста

Мирилов је леблебију почео да сије 2015. године, у жељи да се опроба у новој производњи, да би наставио да се бави земљорадњом као и његов деда и тата. Прве године посијао је леблебију на јутру, исто као што се сеје соја, није користио хемију и добио је 1,2 тоне наута. Продао га је по цијени као да је сејао пет јутара пшенице. Већ наредне године наут је посијао на пет јутара и опет добио изванредан принос и цијену.

"Кишне 2018. године пропало ми је 18 јутара леблебије. Дошло је до размирица у породици и савјета да дигнем руке од те културе. Нисам послушао старије, већ наставио даље. Пуно сам читао, тражио контакте са произвођачима по свијету, слушао њихова искуства, усавршавао се у гајењу и поред сјетве почео да је и прерађујем", истиче Мирилов.

Од Суботице до Лебана

Мирилов знање о гајењу преноси другим пољопривредницима од Суботице до Лебана и Прешева и у кооперацији помаже у сјетви, преради и продаји.

Хроника

Пријетио дјевојци да ће "све побити и одлежати у Зеници": Потврђена оптужница против насилника

"У узгоју је важна агротехничка мјера која се ради на бази микроорганизама. Они хране земљу, земља храни биљку а биљка храни микроорганизме и тај заокружен круг у пољопривреди је ЕМ технологија", истиче Мирилов.

Напомиње да су микроорганизми здрави, стварају се у влажном земљишту. Ђубривом од коприве леблебија се прска сваких 12−14 дана. Коприва овој тропској биљци даје доста азота, гвожђа и калијума. Земљорадници је сами производе, као и ђубриво, по посебном рецепту.