Uvoz sladoleda cvjeta, izvoz zanemarljiv

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), од јануара до краја јуна ове године у БиХ је увезено 4,66 милиона килограма сладоледа у вриједности од 30,79 милиона марака. У истом периоду лани увезено је 4,36 милиона килограма ових производа, за шта је издвојено 26,91 милион марака. С друге стране, извоз сладоледа ове године достигао је 543.266 килограма, чија је вриједност 3,05 милиона КМ, што је значајан раст у односу на прошлу годину када је извезено 233.817 килограма вриједности 1,13 милиона КМ.

„Највише сладоледа ове године у БиХ је стигло из Србије и Хрватске, затим  Пољске и Италије. Истовремено највише сладоледа произведеног у БиХ пласирано је на тржиште Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније, Словеније и Албаније“, стоји међу подацима УИО.

Начелница Одјељења за прехрамбену индустрију у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бранкица Томаш истакла је за "Глас" да је ове године потражња за сладоледом знатно већа, што је директна посљедица изразито високих љетних температура.

„Јун је био најтоплији у посљедњих 50 година, што се свакако одразило на навике потрошача, па је самим тим и потражња за сладоледом повећана“,навела је Томашева.

Додала је да су поједини трговачки ланци почели да на тржиште пласирају сладоледе под сопственом робном марком, који се производе у иностранству, што је додатно утицало на повећање увоза овог производа.

„Када је ријеч о домаћој индустријској производњи сладоледа, она готово да не постоји. У Централни регистар објеката који послују са храном уписано је девет произвођача сладоледа, углавном занатског типа, који сладолед производе у оквиру својих сластичарни и продају га у властитим објектима“,појаснила је Томашева.

Власник компаније "Крајинаклас", у склопу које послује и сластичарна "Мања", Саша Тривић истиче да је улазак у индустријску производњу сладоледа изузетно захтјеван и скуп процес.

„Због тога нисам ни покушавао да ширим производњу у правцу индустријског сладоледа који би се могао продавати у трговинама“,каже Тривић.

Додао је да је то озбиљан посао који захтијева велика улагања, а куповина машина би била само почетак.

„Поред опреме, потребни су и специјализовани камиони за дистрибуцију, расхладне витрине, логистика, као и уговори са трговцима. Тешко је пробити се на тржиште, а без озбиљног капитала, готово немогуће“,појашњава он.

Тривић истиче да су многи који су покушали да се баве индустријском производњом сладоледа у Српској одустали.

„Већина је ставила "кључ у браву" или их је преузео неко снажнији. То је простор који контролишу велики играчи. Ако осјете конкуренцију, брзо је елиминишу. У тој причи се врте милиони“,нагласио је Тривић.

Он напомиње да је сладолед који производи "Мања" сасвим другачији од оног индустријског који се налази у маркетима.

„Наш сладолед има мање ваздуха, око 20 одсто, док га у индустријском има и до 50 одсто. Разлика се одмах осјети. Ове године је потражња посебно велика. Продаја је скочила за око 15 одсто у односу на претходну годину. Осим за потребе наше сластичарне, дио производње иде и за потребе Удружења "Хорека"“,истакао је Тривић.

Један од ријетких који се ипак одлучио на такав корак је Златко Оршолић, власник шамачког предузећа "Yimor", који је са индустријском производњом сладоледа почео у јануару прошле године.

„Тренутно смо једини произвођач индустријског сладоледа у БиХ. Наши производи се већ налазе широм региона, а ове године први пут смо почели и са извозом у Словенију и Албанију. Посао није нимало лак, али успијевамо да се пробијемо на нова тржишта“,истиче Оршолић.

Како каже, за сада производе породична паковања, а до краја године планирају проширење понуде на сладолед на штапићу.

"Очекујемо да ћемо ове године удвостручити извоз у односу на лани, мада на домаћем тржишту и даље тешко остварујемо сарадњу с великим трговачким ланцима",рекао је Оршолић.

Подршка

Бранкица Томаш истиче да, кад је у питању производња сладоледа, постоји могућност добијања подстицаја за набавку технолошке опреме у оквиру капиталних инвестиција у пољопривреди.

„Подршка је предвиђена и за увођење стандарда квалитета и безбједности хране, као и за брендирање производа намијењених тржишту“,казала је Томашева.