Budućnost Srpskog jezika pod znakom pitanja

То је озбиљно упозорење да не y тако далекој будућности, нашу дјецу можда неће имати ко да учи матерњем језику.

Немогућност попуњавања студијских мјеста на tом програму није новост, опадајући број уписаних студената траје већ девет година.

,,Такав проблем имамо од 2016. године када се осјетио тај демографски пад и на броју уписаних студената на студијски програм. Тако да, то за нас није нека новост. Уписујемо мање студената него што је то било неких година, рецимо 2014. и 2015. да не помињем ранији период. И наравно да ће то у једном тренутку довести до дефицита кадра", рекао је проф. др Слађана Цукут, шеф Катедре за Србистику.

Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање олакшало је студентима студирање Tог студијског програма. Практично, ко год се упише - студира о трошку државе, што је уједно и јако добра краткорочна мјера за повећање броја студената.

,,Они бирају она занимања и оне професије за које мисле да ће им донијети у будућности неку корист. Међутим, студенти српског језика и књижевности су по правилу увијек они који искрено, заиста, воле то што студирају", рекла је Александра Савић, предсједник Удружења лектора Републике Српске.

,,Мислим да је студирање матерњег језика посебно важно, јер је једно од главих елемената националног идентитета. Овим путем позивам будуће студенте, тј. матуранте који се можда још нису одлучили за то који факултет ће да упишу, да се придруже нама на овом студијском програму", рекла је Катарина Татић, студент друге године Филолошког факултета на студијском програму Српског језика и књижевности.

Док заинтересованост за студије српског језика опада, популарност страних језика расте. Али не и руског, на којем је остало још 12 мјеста, а уписана тек 3 студента. Уредник и новинар АТВ-а, Драгана Рајић српски језик и књижевност завршила је прије 15 година. Кад је уписала факултет у Источном Сарајеву имала је више од 30 колега.

,,Знам да већина њих раде као професори у средњим школама, па чак и у основним школама. Међутим, српски језик и књижевност пружа и друге могућности, не мора то да буде само рад у струци. Јер, шта је важније за једног новинара него да се зна правилно изражавати, да је начитан и да је писмен", рекла је Драгана Рајић, уредник и новинар АТВ-а.

Будући студенти не морају да брину за посао ако заврше српски језик и књижевност - показују то и службени подаци Завода за запошљавање. Професор српског једно је од дефицитарних занимања.

У току 2024. године закључно са децембром евидентирано је укупно 44 лица са занимањем професор српског језика и књижевности. У току исте године по основу запослења са евиденције незапослених ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске брисано је укупно 75 лица.'

Други уписни је рок завршен, али студенти заинтересовани за тај програм и даље имају шансу за упис у трећем уписном року – уколико буде објављен. Бројке и слова потврђују да постоји и потреба за запошљавањем, као и да је занимање професор српског језика и књижевности једно од дефицитарних у појединим градовима у Републици Српској.