Kojić: Srbi nikada ne smiju da zaborave zločinačku "Oluju"

Којић је истакао да је непоходно његовати културу сјећања на све историјске догађаје обиљежене страдањем невиног српског народа.

Да ли су ваше тајне подијељене са вјештачком интелигенцијом постале јавне?

"Веома је значајна одлука предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића да заједнички буде обиљежен дан сјећања на страдале Србе у етничком чишћењу извршеном у хрватској злочиначкој акцији `Олуја`, тим прије јер је изостало процесуирање одговорних за те страшне злочине над Србима", рекао је Којић.

Он је подсјетио да је Хашки трибунал ослободио хрватског генерала Анту Готовину који је директно одговоран за погром Срба у "Олуји".

"Памтити и сјећати се свих српских невиних страдалника, наша је света дужност и обавеза", поручио је Којић.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Преминуо Дарис Вехабовић: Храбри дјечак изубио битку са тешком болешћу

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих 1.247 или 66 одсто цивила, међу којима је око три четвртине било старије од 60 година.

Чолић тражио 16.500 КМ камате, Ђермановић у афекту у њега испалио 22 хица!

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.