U predizbornom periodu u Republici Srpskoj i BiH, koji je, između ostalog, obilježen objavljivanjem procjena o rejtinzima stranaka i političara u Srpskoj sa upitnom autentičnošću, portal Opcija.net imao je uvid u detaljno i relevantno, nezavisno istraživanje javnog mnjenja, realizovano za potrebe jedne ovdašnje parlamentarne stranke.
Na 30 stranica prezentovani su podaci prikupljeni terenskim radom na čitavom prostoru Srpske, u periodu od 13. do 18. juna, na reprezentativnom uzorku od čak 4.950 ispitanika. Uzorak odražava socijalnu, obrazovnu, polnu i starosnu strukturu Srpske.
Na osnovu dobijenih odgovora, utvrđeno je da je broj neodlučnih glasača u porastu u odnosu na ranije sondaže, te da je ovaj procenat najveći kada su u pitanju izbori za predsjednika Srpske (31 odsto), manje izražen u domenu opredjeljivanja za stranke (25 odsto), a najmanji na izborima za srpskog člana Predsjedništva BiH (22,6 odsto).
Što se tiče rejtinga političkih stranaka, najveću podršku ima SNSD (39,1 odsto). Osjetno zaostaje SDS (21 odsto). Za treće i četvrto mjesto se bore DNS (9,7 odsto) i PDP (8,6 odsto). Na petom mjestu je usamljena SP (5,9 odsto). Zanimljivo je da je na šestom mjestu, među strankama sa sjedištem u Srpskoj, Ujedinjena Srpska (2,5 odsto) pretekla NDP (2,1 odsto). Među partijama čija je centrala u FBiH, najviše ispitanika podržava SDA (3,7 odsto), dok se za sve ostale, manje stranke koje izlaze na izbore, poput Prve SDS, Srpske napredne stranke i drugih, opredijelilo ukupno 7,4 odsto anketiranih. To je, prema nalazima istraživača, skromniji procenat nego u prethodnim analizama.
Na nivou izbora za srpskog člana Predsjedništva BiH, istraživanjem je utvrđena značajna prednost Milorada Dodika nad Mladenom Ivanićem. Kandidata SNSD-a i vladajućeg bloka podržalo je 46 odsto ispitanika, a počasnog predsjednika PDP-a i predstavnika Saveza za promjene 28 odsto anketiranih. Onih koji su još neodlučni ili nisu željeli da daju odgovor ima ukupno 23 odsto. U sve te procente uračunati su i stavovi Bošnjaka koji glasaju na izborima u Srpskoj. Prema procjenama tima koji je radio ovo istraživanje, njih oko 45.000 izaći će na izore, a 90 odsto od tog broja podržaće Ivanića. Međutim, bez obzira na taj faktor, istraživači su izračunali da Dodik, u ovom momentu, ima prednost od 80.000 glasova.
Kada je riječ o izborima za predsjednika Srpske, istraživanje pokazuje da tu ima prostora za neizvjesnost. Ne samo da je veći procenat još uvijek neopredijeljenih (31 odsto), nego je i manja razlika među glavnim konkurentima, pošto Željku Cvijanović (SNSD) podržava 37 odsto, a Vukotu Govedaricu (SDS, SzP) 28 odsto ispitanika. Uz Nikolu Poplašena, koji je u periodu istaživanja slovio za izvjesnog kandidata SNS-a, bilo je četiri odsto anketiranih.
Interesantna je i struktura glasača za vodeće kandidate po regijama u Srpskoj. U Izbornoj jedinici 1 za NSRS (Prijedor) procentualni rezultat u "utakmici" Dodik – Ivanić je 44:25, a u duelu Cvijanović – govedarica 41:26. U Izbornoj jedinici 2 (Gradiška) Dodik ima 51 odsto podrške, a Ivanić 19 odsto. Za Cvijanovićevu je 35, a uz Govedaricu 21 odsto ispitanika. U Izbornoj jedinici 3 (Banjaluka) za Dodika je 41 odsto, a za Ivanića 35 odsto birača. Cvijanovićevu bi zaokružilo 30 odsto, a Govedaricu 25 odsto ispitanika. Rezultati u Izbornoj jedinici 4 (Derventa – Modriča) su ovakvi: Dodik – Ivanić 45:34, Cvijanović – Govedarica 43:38. Zanimljivo je da u ovoj IJ snažnu podršku imaju i naprednjaci, pa je za Poplašena 11 odsto ispitanika. U izbornoj jedinci 5 (Doboj) odnos snaga je sljedeći: Dodik – Ivanić 45:29, Cvijanović – Govedarica 41:34. Ovdje Poplašen ima manju, ali i dalje solidnu podršku od pet odsto.
U istočnom dijelu Srpske dominacija SNSD-a nije neupitna, budući da u Izbornoj jedinici 6 (Bijeljina) vode kandidati Saveza za promjene, Ivanić sa 47 i Govedarica sa 50 odsto podrške. S druge strane, i Dodik i Cvijanovićeva su stacionirani na 37 procenata. U Izbornoj jedinici 7 (Zvornik), vladajuća stranka sa nivoa Srpskoj ponovo ima većinu, jer Dodika podržava 51, a Ivanića 35 odsto ispitanika. Uz Cvijanovićevu je 46, a za Govedaricu 38 anketiranih. Izborna jedinica 8 (Istočno Sarajevo) jedina je iz koje stižu različiti rezultati za dva nivoa, jer Dodik tijesno vodi ispred Ivanića (46:44), dok Govedarica ima veću podršku od Cvijanovićeve (46:41). Ovdje je i Poplašen u vidnom polju glasača, sa šest odsto. U izbornoj jedinici 9 (Trebinje) kandidati SNSD-a ponovo imaju komotnu prednost. Rezultati su: Cvijanović – Govedarica 50:40, Dodik – Ivanić 58:35.
Istraživanje se bavi i regionalnom strukturom glasova za stranke. SDS je prvoplasirana partija u IJ 6 – Bijeljina, gdje ima podršku 33,8 odsto glasača, dok je tu za SNSD 24 odsto ispitanika, te u IJ 8 – Istočno Sarajevo, gdje je odnos snaga – 31,5 za SDS, a 30 odsto za SNSD. Istočno Sarajevo je specifično i po jakim pozicijama DNS-a i PDP-a, gdje ove dvije stranke imaju po, približno, 15 odsto podrške. U ostalim izbornim jedinicama za parlament Srpske, SNSD je na prvom mjestu: Prijedor – 33 odsto, Gradiška – 44,7, Banjaluka – 34,5, Derventa – 41,5, Doboj – 35, Zvornik – 33, Trebinje – 43.
Kada se svi ovi procenti preračunaju u poslaničke mandate, uključujući i kompenzacione, istraživači procijenjuju da će SNSD biti pojedinačno najsnažnija stranka sa 240.000 do 250.000 glasova, odnosno 34 mandata, što bi im, u zavisnosti od rezultata dosadašnjih partnera, dalo i mogućnost da formiraju novu vladajuću koaliciju sa samo jednom savezničkom partijom. Što se tiče kvote RS u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, prema projekciji u ovom istraživanju, SNSD će imati sedam ili osam mandata, SDS od tri do četiri, DNS jedan ili dva, a zajednička lista PDP-NDP jedan mandat.
Od ostalih podataka iz ove sveobuhvatne analize, vrijedi izdvojiti zapažanje da kandidati vladajuće koalicije, Dodik i Cvijanovićeva, najjače uporište imaju među zaposlenim u javnom sektoru, preduzetnicima i penzionerima, a najslabije kod nezaposlenih, studenata, domaćica, invalida, ali i zaposlenih u realnom sektoru. Među SNSD-ovim simpatizerima, Dodik sa 98 odsto bolje stoji od Cvijanovićeve, uz koju je 87 odsto pristalica te stranke. Jedna od pikanterija je i podatak da ova dva kandidata najviše mogu da se oslone na glasače DNS-a (67 odsto njih će podržati Dodika, a 54 odsto Cvijanovićevu), nešto manje na socijaliste (65 odsto za Dodika, 50 odsto za Cvijanovićevu), dok su birači Ujedinjene Srpske "najslabija karika" vladajućeg bloka, jer tek njih 50 odsto kaže da će glasati za Dodika, a samo 30 odsto da će podržati Cvijanovićevu.
Podatke kompletiraju odgovori na pitanje o pravcu u kojem ide Srpska, pri čemu, bez obzira na veću podršku vladajućim partijama, 34,8 odsto ispitanika daje pozitivnu ocjenu, dok 38,7 odsto njih kaže da taj smjer nije dobar. Na kraju, nije na odmet znati i da građani Srpske, prema istraživanju, žele ulazak u EU (46,8 odsto za – 26,7 odsto protiv), a protive se članstvu u NATO-u (6,1 odsto za – 66,0 odsto protiv).
