Izvor:
SRNA
13.09.2025
12:42
Komentari:
0Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da je Druga krajiška brigada, zajedno sa drugim hrabrim jedinicama Vojske Republike Srpske, dala ogroman značaj u odbrani Republike Srpske i srpskog naroda.
На обиљежавању 34 године од формирања славне бригаде, Стевандић је истакао да је за младе генерације, које живе данас у слободи захваљујући борцима Војске Републике Српске, важно да знају да је култура сјећања арматура опстанка.
Хроника
Акција "Кавез": Ухапшено пет чланова групе "Пантери"
"Поготово данас када се против Републике Српске и Срба генерише највећа могућа мржња, готово већа него 1991. године. Погубно је да ту мржњу генеришу институције, од Уставног суда БиХ, политичких партија у Сарајеву, тзв. заједничких институција у којима се одлучује без Срба", рекао је Стевандић новинарима у Бањалуци.
Он је нагласио да је највећи генератор мржње према Републици Српској Кристијан Шмит.
Према његовим ријечима, сви они су директно заслужни и одговорни што су срушена гробља у Зеници.
"Порушили би и ово гробље у Бањалуци кад би могли, јер су они увели праксу да се злочин над Србима не кажњава, да се угрожавање Српске, њених грађана и институција не кажњава и да се буквално људи позивају да то чине", поручио је Стевандић.
Стевандић је нагласио да је важно да Српска и њен народ остану јединствени и фокусирани, те да не дозволе да их испровоцирају, како би сви знали гдје је црвена линија опстанка, одбране и личног достојанства, те колективног памћења.
Кроз Другу крајишку бригаду у Одбрамбено-отаџбинском рату прошло је више од 23.000 бораца, од којих је 231 погинуо, док се три борца воде као нестала.
Свијет
Апокалиптични призори у Пакистану: Најмање 97 страдалих у поплавама
У току борбених дејстава Друга крајишка бригада имала је више од 1.500 рањених бораца, од којих су њих више од 750 ратни војни инвалиди.
Друга Крајишка бригада, једна од славних јединица Војске Републике Српске, формирана је 18. септембра 1991. године.
Борци Друге крајишке на ратном путу дугом 3.500 километара прошли су од Западне Славоније, "Коридора живота", преко градачког, орашког, добојског, сарајевског, влашићког, гламочког и бихаћког ратишта, па све до Мањаче.
Hronika
3 sedm
0Ekonomija
3 sedm
0Srbija
3 sedm
0Republika Srpska
3 sedm
0Najnovije
Najčitanije
17
36
17
22
17
14
17
04
16
56
Trenutno na programu