"Ostala mi je jedna strašna slika u glavi. To je bio kredenac nalik onom što su imale naše bake. Samo, ovaj put, na gornjoj polici nisu stajali poređani tanjiri, već zvečarka! Na polici ispod su bile igračke njegove kćerkice koja je možda imala sedam godina!", ispričao je biolog Kristijan Ovari govoreći o slučaju iz Kupinova, kada je čovjeka ujela otrovna zmija zvečarka koju je držao ilegalno u kući.
Vrućine su izmamile zmije iz njihovih skloništa, pa se sada češće susrećemo s ovim reptilima u prirodi. Pored bezopasnih smukova i ribarica, koje ne predstavljaju opasnost, prisutne su i otrovne šarke i poskoci.
Hvatač zmija Vladica Stanković kaže da u Srbiji postoji 10 vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice.
Jedna od najotrovnijih je poskok, prepoznatljiv po rogu na glavi, ima mačkaste oči i romboide po tijelu. Lako je prepoznatljiv i vrlo je lijena zmija.
Druga otrovnica je šarka i ona se nalazi na 600 metara nadmorske visini, dakle ne ispod te nadmorske ili baš jako rijetko. Ljudi je miješaju sa lažnom šarkom, koja nije otrovna, a to je smuk.
Treće vrsta otrovnih zmija u Srbiji je planinski šargan.
Vladica dodaje i da ukoliko vidite pitona u prirodi negdje kod nas, znači da je nekome pobjegao ili da ga je pustio.
"To je zmija koja u teraristici ne može da opstanu u našoj prirodi. Može možda tokom ovih toplih dana", kaže Vladica.
Koja je razlika u ujedu otrovnice i one koja nije otrovna
Kod zmija otrovnica, ujed se obično dešava u ekstremitetima ruku i nogu, a Vladica objašnjava i kako da razlikujete ujed otrovne od neotrovne zmije.
"Kod otrovnih zmija ujed je samo dvije tačkice razmaka od 4 do 8 milimetara. Kod neotrovnih zmija je ujed kao da ste se ogrebali. To su razlike ujeda", objasnio je Vladica Stanković.
On je nedavno rekao da kod ljekara treba otići bez obzira na to da li je došlo do ujeda neotrovne ili otrovne zmije, a o čijem ujedu se radi može se prepoznati, upravo, po izgledu ujeda.
"Kod ljekara treba otići i ako vas neotrovna ujede jer, ona može da napravi bakteriološki problem kao krpelj. Može da se hrani nekim glodarom koji je zarazan, pa da dođe do infekcije. Dakle, bez obzira na to što se ne radi o otrovnici, opet može da nas zarazi. Rijetko se dešava, ali dolazi i do takvih problema", rekao je Vladica za "Blic".
Čovjeka u Kupinovu ujela zvečarka
Kristijan Ovari se osvrnuo i na slučaj iz Kupinova, kada je vlasnika ujela zvečarka.
"Zvečarka zahtijeva poseban protivotrov koga nema u Еvropi. Svako ko drži zmiju zna da protivotrov ima vijek trajanja od šest mjeseci, poslije toga istekne rok, drži se pod posebnim uslovima. Zašto biste držali zvečarku, kada ima toliko drugih lijepih vrsta zmija, koje možete da držite?! Druga stvar, ako ta životinja nije adekvatno obezbijeđena, ona može da vam pobjegne, a ako vam pobjegne, može da napravi haos, ugrize neko dijete i napravi tri puta veću štetu", priča Kristijan i dodaje:
"Kod ovog gospodina iz Kupinova, koji je držao zvečarku u kući, ja sam bio prisutan kada je bila zapljena. Ostala mi je jedna strašna slika u glavi, to je bio kredenac nalik bake što su imale, samo što na gornjoj polici nisu stajali poređani tanjiri, već je bila zvečarka, a na polici ispod su bile igračke njegove kćerkice koja je možda imala sedam godina. Zmija ga je ujela tako što su se igrali sa mišem, pa ovoga puta zmija nije ujela miša nego njega za prst. Neodgovorno vlasništvo je uvijek najveći problem, ljudi se ne informišu na pravim mjestima. Informacije nisu adekvatne", dodaje.
"Zmija neće nas napasti, osim ako nije saterana u ćošak i ako se stvarno bori za život. Najobičniji štap koji samo malo pomjerite ili u kućnim uslovima metla, radi posao i više nego što treba", zaključio je Kristijan Ovari u emisiji "Uranak" na televiziji "K1".
Šta raditi ako vas ujede zmija
Ne treba biti heroj, ni pametan, savjetuje biolog Kristijan Ovari. Nema potrebe ni za panikom, već se treba odmah uputiti ka ljekaru, koji će znati u tom trenutku šta treba da se radi.
"To važi za Srbiju. Ako ste u nekoj tropskoj zemlji, tu se priča mijenja, jer Azija ima vrlo otrovnih zmija koje mogu da vas ubiju. Ima mnogo opasnijih vrsta, kao što je kobra, koja će vas paralisati. Ali, kod nas u našoj divljini, postoje poskok i šarka. Jako je mala vjerovatnoća da ćete naići na šargana. Nije teško biti najotrovnija zmija Еvrope (poskok), zato što u Еvropi postoji svega devet vrsta otrovnih zmija. To je izuzetno malo. Sve naše otrovnice nisu ni upola toliko opasne, kao što su to morske zmije, kobre ili neke druge životinje", kaže Kristijan i objašnjava da čovjek nikako sam ne smije sebi da ubrizgava protivotrov.
Kako dalje objašnjava, naše zmije otrovnice sve spadaju u grupu viperida i za sve njih važi jedan te isti protivotrov.
"Ako treba da se aplicira, to će najbolje uraditi ljekar, jer ako čovjek sam to radi na terenu, može da dobije anafilaktički šok i da stradate zbog protivotrova. Naše zmije imaju te otrove koje rade kao enzimi za varanje, uništavaju krvne sudove, ćelije, kreću da se razvijaju podlivi. Ako vas ugrize zmija koja je sa naših krajeva, to se jasno vidi i to ljekar zna da prepozna i da sanira", objašnjava Ovari.