Japanac na samrti otkrio da je najtraženiji bjegunac u zemlji

Полиција је примила дојаву и отишла је у болницу у близини Токија прошле недјеље да испита 70-годишњег мушкарца. Рекао им је да има рак и да жели да умре користећи своје право име, Сатоши Киришима, умјесто свог псеудонима и открио раније непознате детаље о бомбашким нападима, саопштила је полиција.

У понедјељак, четири дана након испитивања, мушкарац је преминуо, а да полиција није потврдила његов идентитет. ДНК тестови обављени на њему и рођацима осумњиченог у овом случају показали су да су компатибилни, извијестио је у петак Кјодо њуз, преноси АП. Полиција није потврдила ту пријаву.

"Вјерујемо да је човјек који је преминуо у болници након што је тврдио да је Сатоши Киришима заправо био осумњичени", рекао је у четвртак шеф Националне полицијске агенције Јасухиро Цујуки.

Рођен 1954. године, Киришима је био студент универзитета у Токију када се умешао у екстремизам и придружио се Источноазијском антијапанском оружаном фронту, милитантној групи која је извела серију бомбашких напада на велике јапанске компаније 1970. Осам људи је погинуло, а више од 160 је повређено у бомбашком нападу на зграду Mitsubishi Heavy Industries 1975. за који је група окривљена.

Киришима је наводно био умијешан у низ бомбашких напада. Тражили су га под оптужбом да је активирао темпирану бомбу у згради у отмјеној четврти Гинза у Токију у априлу 1975. у којој нико није повријеђен.

Иако није кључни члан групе, за њега се говорило да је једини од десет чланова који никада није ухваћен.

Док је био у бјекству, Киришима није имао мобилни телефон или здравствено осигурање и добијао је плату у готовини како би избјегао откривање, наводи јавна телевизија НХК.

Полицијски истражитељи су у петак извршили рацију у грађевинској компанији у којој је он живио и радио под псеудонимом Хироши Учида око 40 година, објавили су НХК и други медији.

Фотографија на постеру за Киришимину потерницу приказује га насмијаног, са дугом косом и наочарима.

Два члана групе осуђена су на смрт, укључујући оснивача Масашија Даидоџија, који је преминуо на смртној казни 2017. Два од осам чланова групе који су оптужени за бомбашке нападе и даље су на слободи након што су пуштени 1977. године као део договор о којем је преговарала друга радикална група, Јапанска Црвена армија, када је отела авион Јапан Аирлинеса у Бангладешу, преноси Телеграф.