Novinar iz Bakua

Miković za ATV: Pitanje hoćemo li moći nabaviti energente, teški dani pred nama

  • Izvor: ATV
  • 25.02.2022. 18:01

Pred nama su veoma teški dani, ne samo za nas iz bivše Jugoslavije, već za cijelu Evropu, poručio je Nikola Miković, novinar iz Beograda, koji se za ATV javio iz Bakua, komentarišući moguće posljedice sukoba Ukrajine i Rusije.

"Ono što nas na prostoru bivše Jugoslavije treba da brine jeste da li ćemo uopšte imati mogućnost da kupimo energente. Ukoliko Rusija u nekom trenutku bude izbačena iz SWIFT-a, ili joj na ovaj ili onaj način bude onemogućeno da prodaje Evropi naftu i gas, onda ćemo biti u veoma velikom problemu. Mnogi su se nadali da bi u tom slučaju ostali izvoznici i snabdjevači energentima, prije svega Alžir, Norveška i Azerbejdžan, mogli da uskoče i da povećaju količinu gasa koji prodaju Evropi. Pitanje je da li će se nešto tako desiti, pitanje je da li oni uopšte imaju dovoljno gasa za povećanje izvoza", rekao je Miković za ATV.

On je dodao da bi problem mogao da bude i nedavni sporazum koji su potpisali predsjednik Rusije Vladimir Putin i lider Azerbejdžana Ilham Alijev.

"Dodatni problem, konkretno kod Azerbejdžana, jeste to što se predsjednik ove zemlje nedavno sastao sa ruskim liderom i potpisali su sporazum o saradnji koji mnogi smatraju nekom vrstom savezničkog sporazuma, tako da je pitanje da li će Azerbejdžan svoj gas i dalje prodavati u Evropi u ovoj količini, da li će doći do tog povećanja, koje bi u suštini predstavljalo kap u moru. Zaista je veliko pitanje da li tog gasa ima dovoljno", kaže Miković i dodaje:

"U svakom slučaju, stanovništvo i javno mnjenje u ovoj zemlji je na strani Ukrajine, što je razumljivo s obzirom na to da je Azerbejdžan prije dvije godine vodio rat protiv Jermenije. Azerbejdžan je u tom ratu pobijedio i on Ukrajinu gleda iz te perspektive - zemlje koja je izgubila dio svoje teritorije i sad pokušava to da vrati. S druge strane, sporazum Putina i Alijeva je na neki način azerbejdžanskom rukovodstvu vezao ruke, tako da neće moći da se otvoreno svrsta na stranu Kijeva, što bi možda bio slučaj da tog susreta nije bilo. Pred nama su teški dani, ne samo za nas na prostoru bivše Jugoslavije, već za kompletnu Evropu. Dakle, ovaj sukob između Ukrajine i Rusije će imati veoma velike posljedice".

Komentarišući početak sukoba, Miković kaže da je to bilo neizbježno, te da je samo bilo pitanje vremena kada će do rata doći.

"Rat između Rusije i Ukrajine je bio neizbježan i neminovan još od 2014. godine kada je došlo do sukoba u Donbasu. Sama priroda tog konflikta je ukazivala da on jednostavno mora bude razriješen vojnim putem. Alternativa tome je bila ili da Rusija de fakto kapitulira tako što će vratiti Donbas Ukrajini, što bi automatski značilo da poslije toga na dnevni red dolazi pitanje Krima... Ili da Ukrajina na neki način kapitulira, da se dobrovoljno odrekne još jednog dijela svoje teritorije. Obje opcije su bile krajnje nerealne, tako da je rat ostao kao jedino rješenje i bilo je samo pitanje vremena kada će doći do ovako nečega", ističe novinar iz Bakua za ATV.

Ističe da je bio iznenađen slabim otporom ukrajinske vojske na početku ruske intervencije.

"Rusija je veoma preciznim udarima uspjela da neutrališe dobar dio oružanih snaga Ukrajine i skladišta municije, gotovo kompletnu PVO. Ali, ukrajinska vojska je uprkos tome uspjela u popriličnoj mjeri da se konsoliduje i sada se vode borbe za veće gradove - naravno glavna bitka će biti za Kijev, ali u ovom trenutku mi djeluje da je pitanje vremena kada će glavni grad Ukrajine biti pod kontrolom ruskih trupa", kaže on i dodaje da je vjerovatno i jedan od ciljeva Rusije.

"To je, mislim, i jedan od ciljeva ovog rata, odnosno Rusije, da uđu u Kijev i tamo postave nekakvu prorusku, marionetsku vlast koja bi imala zadatak da izvrši, ono što je Vladimir Putin rekao, denacifikaciju Ukrajine, što je proces koji će biti jako bolan za ukrajinsko društvo i koji će trajati jako dugo".