Putin slavi 73. rođendan: Kako će predsjednik Rusije provesti dan

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко честитао је поручивши да "руски народ чврсто повезује ваше име са значајним друштвеним достигнућима, динамичним економским развојем, јачањем државности и суверенитета Отаџбине и растом ауторитета и улоге Русије у свету".

Лукашенко је истакао да су "интегритет и одлучност, оданост дужности и политичка мудрост, изузетна посвећеност домовини и снажна воља да брани њене националне интересе Путину донели национално признање у друштву и поштовање његових страних колега".

Бјелоруски предсједник је изразио увјерење да ће темељи савеза и стратешког партнерства између Бјелорусије и Русије, постављени заједничким акцијама, служити као поуздан водич будућим генерацијама грађана двије земље, преноси РИА Новости.

Како је саопштила прес служба Кремља, Лукашенко је Путину пожелио здравље, срећу, благостање и неисцрпну снагу и енергију за нове успјехе на највишој владиној функцији.

Сјевернокорејски лидер Ким Џонг Ун написао је у честитки да "захваљујући његовом вођству Русија предводи изградњу новог, мултиполарног свијета", и изразио увјерење да ће пријатељство између Пјонгјанга и Москве бити вјечно.

"Мој најдражи друже, Владимире Путине, упућујем Вам најискреније и најтоплије честитке поводом овог значајног рођендана. Захваљујући Вашем мудром вођству и патриотској пожртвованости, Русија данас показује своју славу као глобална сила са моћним политичким системом и снажном државном моћи, као моћна држава која предводи изградњу новог, мултиполарног свијета", наводи се у поруци.

Ким Џонг Ун је примјетио да захваљујући Путину Русија успјешно брани своје интересе и постиже моћ и просперитет.

"Пјонгјанг и Москва ће увијек бити заједно, а наше пријатељство ће бити вјечно", нагласио је сјевернокорејски лидер.

Ким Џонг Ун је такође навео да ће савезнички односи двије земље наставити да значајно доприносе формирању праведног и мултиполарног свјетског поретка. Увјерио је Путина да ће Пјонгјанг наставити да у потпуности подржава борбу руског народа за одбрану свог суверенитета и територијалног интегритета.

Осим тога, честитке су стигли од предсједника Никарагве и Туркменистана.

Шеф руске државе данашњи рођендан проводи радно.

Рођен је 1952. године у данашњем Санкт Петербургу, у, како је у неколико наврата говорио, обичној породици и скромним условима, захваљујући чему је до данас сачувао повезаност са обичним људима.

У основној школи је, како је причао био несташан, а већу заинтересованост за учење показао је тек у шестом разреду када је и постао један од пионира.

Путин је добро знао чиме жели да се бави. Тако је једном приликом отишао директно у управу КГБ-а како би сазнао како се то постаје обавјештајац. И речено му је да је једна од опција да прво заврши факултет, и то најбоље правни.

"Од тог тренутка почео сам да се спремам за правни факултет", рекао је једном приликом Путин.

Након завршетка факултета, Путин почиње да ради у државној безбједности. Радио је у секретаријату Управе КГБ-а, а затим и у контраобавјештајној јединици када су га запазили из спољнообавјештајне службе, у којој је, након обуке, радио око четири и по године. Након још једне обуке, одлази у Њемачку у којој је радио до 1990. године.

Од фебруара 1990. године Владимир Путин је радио као помоћник ректора Лењинградског државног универзитета за међународна питања, а затим као савјетник предсједника Лењинградског градског савјета народних посланика Анатолија Собчака (градоначелника Санкт Петербурга од 1991. до 1996. године).

У јуну 1991. године именован је за предсједника Комитета за спољне односе градске управе Лењинграда.

Од 19. до 21. августа 1991. у СССР-у догодио се покушај државног удара, који је организовао Државни комитет за ванредно стање, у чији састав је улазио дио највишег совјетског руководства. Владимир Путин се, заједно с другим званичницима из градске управе Лењинграда, успротивио поступцима комитета. Дана 20. августа 1991. поднио је оставку у органима државне безбједности.

Године 1992. постављен је за замјеника градоначелника Санкт Петербурга, задржавши функцију предсједника Комитета за спољне односе. У марту 1994, када је Анатолиј Собчак постао шеф градске владе, Путин је именован за његовог првог замјеника. Након спајања функција градоначелника и шефа градске владе исте године, обављао је дужност замјеника градоначелника и председника Комитета за спољне односе Санкт Петербурга.

Након што је Собчак изгубио на изборима за градоначелника Санкт Петербурга у јуну 1996, Путин напушта свој положај. У августу исте године прелази на рад у Управу за послове предсједника РФ, гдје постаје замјеник шефа службе. Надгледао је правну управу и питања везана за имовину у иностранству.

Од јула 1998. до августа 1999. Владимир Путин је био директор Федералне службе безбједности РФ, а истовремено је од марта до августа 1999. обављао функцију секретара Савјета безбједности РФ.

Дана 9. августа 1999. предсједник РФ Борис Јељцин у обраћању јавности изјавио је да је смијенио владу Сергеја Степашина и предложио Државној думи да за новог премијера именује Владимира Путина. Том приликом је Јељцин рекао да у Путину види свог насљедника и да очекује да ће он успети да консолидује друштво. Истог дана Путин је именован за првог замјеника предсједника владе и вршиоца дужности премијера. Државна дума је 16. августа 1999. потврдила његово именовање за премијера (за је гласало 233 од 439 посланика, против 84, а уздржаних је било 17).

Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. Путин је обављао дужност предсједника Руске Федерације, пошто је Борис Јељцин најавио оставку и пренео му своја овлашћења.

Дана 26. марта 2000. побиједио је на ванредним предсједничким изборима, на које је изашао као кандидат групе грађана. Добио је 52,94% гласова, а инаугурација је одржана 7. маја 2000. године.

Изабран је за други предсједнички мандат 14. марта 2004, добивши 71,31% гласова. Кандидовао се као независни кандидат. На дужност је ступио 7. маја 2004. године.

Године 2008. изабран је за предсједника РФ дотадашњи први потпредсједник владе Дмитриј Медведев. Државна дума је 8. маја 2008. одобрила избор Владимира Путина за премијера (за је гласало 392 од 448 посланика, а против 56). Истог дана указом предсједника именован је за премијера. На том мјесту је остао до 7. маја 2012. године. У том периоду био је и предсједник странке "Јединствена Русија", иако није био њен члан.

Дана 24. септембра 2011. на XII конгресу странке "Јединствена Русија", на приједлог предсједника Медведева, Владимир Путин је предложен за кандидата за предсједничке изборе 2012. године, а поново је изабран за предсједника РФ као кандидат "Јединствене Русије" 4. марта 2012. Освојио је 63,6% гласова, а инаугурација је одржана 7. маја 2012. године. Мандат предсједника, у складу са уставним изменама из 2008, продужен је на шест година.

Владимир Путин је поново изабран за предсједника 18. марта 2018. године са 76,69% гласова. Кандидовао се као независни кандидат, а инаугурација је била 7. маја 2018.

На посљедњим руским предсједничким изборима одржаним 17. марта 2024. године, побиједио је са рекордних 87,28% гласова – највише у историји предсједничких избора у Русији. Кандидовао се као независни кандидат, а инаугурација је одржана 7. маја 2024. године.

Као предсједник државе, Путин је врховни командант Оружаних снага РФ, предсједава Савјетом безбједности и Државним савјетом РФ.