Zastrašujuć i pust: Najmisteriozniji neboder na svijetu zovu "hotelom propasti"

Од почетка градње 1987. године до данас остао је симбол и амбиције и неуспјеха Сјеверне Кореје, а упркос завршетку спољног дијела зграде, унутрашњост је и даље празна и недовршена. Локалци га називају и "хотелом пропасти".

Рјугјонг је требало да буде највиши хотел на свијету, конкуренција луксузним небодерима у Сингапуру и Дубаију. С висином од 330 метара и 105 спратова, замишљен је као симбол моћи и модерности режима. Међутим, због економске кризе почетком 1990-их градња је заустављена, а Сјеверна Кореја ушла је у период глади и изолације.

"Од почетка градње до данас ниједан гост никада није преспавао у тој згради. Споља изгледа завршено, али изнутра је празна љуштура", пише The Б1М, преноси Тпортал.

Једини западњак који је крочио унутра

Један од ријетких људи ван Сјеверне Кореје који је ушао у Рјугјонг је Сајмон Кокерел, туристички водич из агенције "Koryo Тоурс". Посао га је довео у Пјонгјанг стотину пута, али само једном је успео да наговори домаћине да га пусте у ову зграду.

"Контакт мог познаника радио је у грађевинској компанији и рекао је да би могао да договори обилазак. Обишли смо градилиште, а онда сам рекао: 'Не, желим унутра, желим на врх'. Услиједили су позиви, сати чекања, и на крају се догодило", испричао је за The Б1М.

Свијет

Европска параноја: Гледају у овај воз и страхују! "Доћи ће копном"

Кокерел се присјећа и необичног осјећаја на 99. спрату: "Све је било толико високо да је изгледало као слика, као да гледам кулису. Морао сам да се посвађам да бих фотографисао, али успио сам. Учинио бих то поновно без размишљања, али никад ми више нису допустили повратак – нити иком другом".

Бетон као идеологија

Зашто небодер изгледа тако застрашујуће и масивно? Разлог лежи у материјалу. Док се већина свјетских небодера гради од челика због његове чврстоће и лакоће, у Сјеверној Кореји превладава – бетон.

Архитекта Калвин Чуа из Сингапура објашњава: "Већина градње у Пјонгјангу темељи се на бетону. То је резултат сарадње с комунистичким државама у Европи, на примјер с источноњемачким инжењерима. Технологија монтажних панела и бетонских конструкција остала је доминантна до данас".

Хроника

Туча у Лакташима испред угоститељског објекта, више ухапшених

Због огромне тежине бетона небодер је морао имати масивну базу и троугласти облик. Три крила, свако дужине 100 метара, сужавају се према врху, који се завршава конусним врхом пречника 40 метара. Дизајн, осим инжењерских ограничења, има симболичну димензију – подсјећа на планину, важан симбол моћи у сјевернокорејској идеологији.

Завршен екстеријер, празна унутрашњост

Градња је трајала готово двије деценије, док се Сјеверна Кореја борила с глађу и изолацијом. Тек 2008. године радови су настављени, а 2011. зграда је добила стаклену фасаду и ЛЕД екране на прочељу. Планирано отварање 2013. године ипак није одржано.

Данас се на њеном прочељу емитују пропагандни филмови и поруке које величају вођу, а унутрашњост остаје сабласно празна.

Србија

''Смањење броја Срба у ФБиХ - посљедица дискриминације''

"Из даљине бисте могли да помислите да је спремна да прими госте. Али унутра је и даље недовршена, без правих инсталација и соба", наводи The Б1М.

С времена на вријеме појављују се гласине о будућности Рјугјонга. Најновија тврди да је Ким Џонг Ун одобрио план да се небодер претвори у велики казино, али стручњаци сумњају у реалност тог сценарија.

"Страна улагања у Сјеверну Кореју готово да не постоје јер су већином илегална. А замислити 105-спратни казино у земљи у којој локалци ионако не смију да се коцкају – то једноставно нема смисла", каже Кокерел.

Градови и општине

Професор математике испраћен у пензију: Живан оставио дубок траг у генерацијама ученика

Подсјећа да у Пјонгјангу већ постоји мали казино, али он се састоји од једне просторије и отворен је искључиво за странце.

Не може да се сруши

Иако хотел није отворен, архитекте сматрају да ће опстати још деценијама. Разлог није само политички, него и практичан – количина бетона утрошена у градњу је огромна, а рушење би било неисплативо.

"Ако говоримо о одрживости, било би сулудо срушити ову зграду. Толико је бетона уложено да је реалније да остане да стоји идућих 50 или 100 година", објашњава Чуа.

(б92)