Кинези на корак од дјелотворне терапије за тешко оштећење мозга

Ријеч је о дијелу раног клиничког испитивања нове технологије која користи циљане ултразвучне таласе за стимулацију дубоких структура мозга, с циљем обнављања можданих функција код пацијената са тешким неуролошким оштећењима, пренијела је кинеска државна телевизија Си-Си-Ти-Ви (CCTV).

Технологију је развила група истраживача, међу којима су и стручњаци из Института за напредне технологије у Шенжену, који дјелују у оквиру Кинеске академије наука.

За разлику од неких постојећих метода, ова техника не захтијева инвазивну хируршку интервенцију нити уградњу електрода у мозак, преноси Танјуг.

Метода подразумијева коришћење магнетне резонанце за идентификацију циљних области мозга, посебно таламуса, који има важну улогу у регулисању свијести и комуникацији између неуронских мрежа.

Истраживачи затим, како појашњава Саут Чајна морнинг пост (South China Morning Post), усмјеравају фокусиране ултразвучне импулсе ка тим областима, у покушају да обнове мождане мреже неопходне за очување свијести.

Према доступним подацима, у прелиминарном истраживању спроведеном у сарадњи са Медицинским универзитетом у Кунмингу, побољшање понашања које указује на очување свијести забиљежено је код 13 од укупно 24 пацијента са хроничним поремећајима свијести.

Пацијенти су током четири седмице примали по три терапије седмично, у трајању од по 20 минута.

У једном од запаженијих случајева, пацијент који је три мјесеца био у коми након крварења у мозгу, послије 30 дана ултразвучне терапије и рехабилитације поново је могао да разговара, самостално једе и хода уз помоћ друге особе.

Фокусирани ултразвук привлачи све већу пажњу научника због могућности да допре до дубоких структура мозга без ризика повезаних са отварањем лобање или хируршким уграђивањем електрода.

Слична истраживања спроводе се и у Сједињеним Америчким Државама, гдје Универзитет Калифорније у Лос Анђелесу предводи клиничко испитивање у које је укључено 60 пацијената са тешким повредама мозга.

То истраживање обухвата и контролну групу која прима симулирану стимулацију, како би се утврдило да ли је евентуални опоравак директна посљедица терапије или спонтаног побољшања здравственог стања.