Владика Николај је говорио да је ово највећи српски гријех који се насљеђује од предака

Владика Николај Велимировић једном приликом многима је отворио очи говорећи о најмрачнијем српском гријеху.

– Најчемернији српски гријех – неслога. Многи заборављају да су четири слова "С" исписана около крста. У крсту је слога, а не у словима. Када би сви Срби то знали и крсту се поклонили, брзо би се сложили. Али многи виде четири слова, а не виде крст. Крст ствара слогу, а слога Србина спашава – објаснио је владика.

Република Српска

Стевандић: Српска ће своје поступке изводити из референдума

Највећи српски гријех према владики Николају

Године 2006. владика Николај говорио је за Дијаспору о "највећем српском гријеху".

"Једном приликом сам сједио са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човјеком, владиком Српске православне цркве. Као и увијек, читав наш разговор имао је тих и свечан карактер. Без много ријечи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осјећању тежине времена у коме живимо.

Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, под пригушеним вечерњим свјетлом, читав овај несвакидашњи разговор свео се на заједнички покушај нашег одговора на једно подједнако компликовано колико и тајанствено питање. Рекли бисмо питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски, гријех?

Република Српска

Почела сједница Главног одбора младих СНСД-а, присуствује Додик

Да, заиста, који је то највећи наш иј? Из кога се касније шире и умножавају сви остали наши гријехови, мане и недостаци. Који претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти.

И разговор се тако претворио у велико и страшно подсјећање на све оно што нам се дешавало.

Пред мирним погледом мог ћутљивог саговорника, ја сам полако набрајао ужасне сцене нашег пада у историји. Једну по једну.

Као на исповијести, ређао сам страшне сцене крвавих стратишта и народних збјегова. Сјећао сам се свега оног што мрзне срце и леди душу.

Хроника

”Долазим у БиХ и дићи ћу вас све у ваздух”: Ево како је пријетио Елвир из Чикага

Сјећам се кумовске секире; сјећам се официрске сабље која сијече дојке српске краљице; сјећам се крвавог ножа како се у Топчидерској шуми немилосрдно забија и касапи лице најплеменитијег владара наше модерне историје; сјећам се просјака и богаља са највишим војним одликовањима послије сваког српског рата; сјећам се будућег српског војводе Живојина Мишића како залаже код повјерилаца све што има, чак и свој шињел (пошто је као обреновићевац избачен из војне службе); сјећам се највеће јунакиње Солунског фронта, бесмртне Милунке Савић (носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, медаље Обилића и два ордена француске Легије части) како послије Првог свјетског рата ради као чистачица и клечи поред кофе са прљавом водом само да би исхранила своју породицу – у истој оној краљевини у чијем је ослобођењу онако славно учествовала, прерушена у мушкарца, вишеструко рањавана…

Сјећам се православних цркава подигнутих у ваздух српском руком; стријељања Христове иконе; угашених крсних слава; забрањене ћирилице; прећутаног Јасеновца…

Република Српска

Бабић: Цивилне жртве да имају право на бањско лијечење

Сјећам се свега што иначе покушавамо да заборавимо, свега оног што нас прати као демонска сјенка, удобно смјештена између редова наше историје…

Требало је поднијети сав овај одједном оживљени ужас.

Дуго ћутање. И једва савладан, тешки уздах покајања за све оно што су најгори међу нашим прецима радили својој рођеној браћи, својим кумовима, пријатељима, вођама, владарима…

Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас грешне! Помилуј нас, Благи!

А послије молитве, покушали смо да некако растумачимо овај језиви хаос безумних, нељудских гријехова нашег народа.

И пробао сам. Набрајајући редом: гријех очеубиства; издају; самовољу; себичност; похлепу; непоштовање свега великог и заиста вриједног…
Мој ћутљиви, мудри саговорник подсјетио ме је да су ово "само одбљесци нечег старијег од свега набројаног". Да постоји праузрок читаве ове тужне хронике наше срамоте и бешчашћа. И да је "овај страшни гријех вјешто прерушен у један наизглед сасвим безазлени облик". У нешто што нам се и не чини као гријех. Открио ми је, у једној јединој ријечи, суштински разлог свих разлога нашег поновљеног страдања. Изрекао је рјешење:

"Највећи српски гријех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење."

Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални иј. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити…

Као и увијек, најкомпликованија питања захтијевају оне најједноставније одговоре. Који су, показало се, често и једини прави.

Република Српска

Ћосић: Одлука ЦИК-а не прати демократску вољу грађана Српске

Јер нестрпљење није супротност "стрпљењу", већ мудрости.

Нестрпљење је очито показани недостатак вјере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловјерје.

Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога "нека буде воља Твоја".

Нестрпљење је почетак сваког краја. Нестрпљење је оно самоубилачко српско "бунтовништво без разлога".

Нестрпљење је безбожни отпор свему ономе што не разумемо.

Није ми остало ништа друго него да се сложим са својим мудрим, стрпљивим пријатељем.

Република Српска

Ковачевић: Кратко и јасно - Српска ће ове године на референдум, а избори су сљедеће године

И да сада овдје и вама, драги моји, пренесем сјећање на овај давни разговор. Са надом да ћете ме разумјети. И повјеровати ријечима српског епископа, надахнутих хиљадугодишњом мудрошћу православне цивилизације.

Зато, молим вас, немојте бити нестрпљиви. Колико год да вас боли. Колико год да вам се чини неиздрживо…"