Историчар Милош Ковић је рекао за Срну да је први Устав Републике Српске, који је донијет 28. фебруара 1992. године, потпуно демократски израз воље једног народа, који не угрожава никоме његово право да сам доноси своје одлуке.
"Обележавамо један веома значајан датум када је усвојен српски Устав из 1992. године, који се истовремено односио на све грађане који су живели тада на датим територијама, који нису само српског порекла и био је демократски израз воље српског народа у тадашњој БиХ", навео је Ковић.
Он је навео да се српски народ тада врло брзо организовао, изабрао своје руководство, на демократски начин је изразио своју жељу да остане да живи у демократској Југославији, једној мултинационалној држави.
"Дакле, његова жеља је била да живи заједно, али не буде противуставно прегласаван, што ће се касније догодити", рекао је Ковић, додајући да је српски народ желио да остане са свим правима у држави у којој је до тада живио.
С друге стране, навео је Ковић, била је практично националистичка воља бошњачких, тада муслиманских, и хрватских политичких елита, да се из те државе одвоје.
Према његовим ријечима, тај први устав је био израз демократске воље српског народа, који је донесен на потпуно демократски начин и гарантовао је свим грађанима подједнака права.
Он је указао да је Устав 1992. године донесен како српски народ не би био преварен и одвучен у неку другу и другачију државну организацију коју не жели.
"Организовање српског народа те 1992. године био је израз намјере да се 1941. година никада више не понови. И то је оно што се врло често не разуме. Организовање српског народа 1992. године и све оно што ће се касније догађати у отаџбинском рату је израз једног народа да не буде уништен. Никада више 1941. година", рекао је Ковић.
Према његовим ријечима, свијет о томе и ономе што су доживјели, јер многи Срби су добро упамтили 1941. годину, односно већ прва генерација, дјеца оних који су преживјели тадашњи геноцид, били су ријешени да се одбране, да се геноцид више никада не понови.
Ковић је подсјетио да је први Устав Републике Српске старији од дејтонског устава БиХ, који је наметнут и израз воље великих сила и као такав и он опредјељује и одређује начин живота у данашњој БиХ као начин да се избјегну конфликти.
То је, навео је Ковић, израз посебне воље српског народа која није настала 1992. године, јер када се кроз историју посматра, јасно је да су Срби на тлу БиХ од давнина били већина и да се воља српског народа на том простору просто може пратити у протеклим вијековима.
Ковић је рекао да су још аустроугарски окупатори када су улазили у БиХ 1878. године, који нису били нимало наклоњени Србима, уочавају да су Срби ту практично једина, у националном смислу, јасно дефинисана политичка снага у поређењу са тадашњим Турцима, како су називали муслимане и Латинима - хришћанима, како су називали римокатолике на том подручју.
"Дакле, тај тренутак 1992. године је израз демократски, али историјски укорењене воље српског народа. То је свакако један важан датум за обележавање", нагласио је Ковић.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.
