Док Бањалука остаје без воде, „стручњаци“ траже стрпљење: Ко заправо управља водоводном кризом

Повјерење на данашњој конференцији Бањалучанима су улили професор физичког васпитања Драган Бабић, инжењер заштите на раду Радован Мајкић, власник дипломе Универзитета за пословне студије Мирослав Шево, Миланко Поповић инжењер пољопривреде и економиста Чедо Шеварика. Нико позван да прича о водоснабдијевању.

О томе би, ваљда, требало да одлучује струка? Мјеста испред микрофона није било за хидроинжењере, грађевинске инжењере хидротехничког смјера и стручњаке са искуством. Мада, ако је средњошколац позван да води град, зашто професори физичког и инжењери пољопривреде не би бринули о води?

За в.д. директора Водовода Радована Мајкића, стручњака за заштиту на раду, то што сви Бањалучани немају воду крива је нерационална потрошња, радници који сијеку цијеви и грађани који сами заврћу и одврћу вентиле.

"Да смо имали рационалну потрошњу воде, ја тврдим да би сви имали воду. Видјели сте шта још утиче на овакво стање утичу ови временски услови. Енормне су температуре" каже Мајкић.

Поручује и да су додатни проблем направили радници који су на изградњи путева случајно на два различита мјеста пресјекли цијеви, иако бањалучка насеља читаво љето воде борбу за воду.

"Синоћ смо имали немили догађај гдје су мјештани Трна, гдје смо ми вршили затварање Куљања и Трна и вршили смо затварање становника Пријечана. То смо урадили да равномјерно распоредимо несташицу воде. Њима су затварања била од 24 часа увече до седам часова ујутру. Да то нисмо радили, пошто је повећана потрошња до Туњица, не би имали довољну количину воде да испоштујемо становништво Туњица, да два дана имају воду, да два дана немају воду", рекао је Мајкић и додао:

"Желим да најавим овим горе мјештанима, кад је град извршио реконструкцију система Бањица, видјели сте да прошле године нисмо имали проблема. Шта нам се дешава посљедња два дана, почео је неко од мјештана да нам затвара вентиле. Сад смо већ дошли Рекавице 1, Рекавице 2 на минимум. Такође, такав смо случај имали у систему Црног врела у Бистрици гдје су више зоне остале без воде. Мјештани дођу сами одврћу и заврћу вентиле", рекао је Мајкић.

Шеф Стручно-оперативног тима, Мирослав Шево, човјек без биографије и објављеног занимања осим медијских сазнања да има диплому Универзитета за пословне студије у Бањалуци, Бањалучане моли за стрпљење и поручује да је свјестан чињенице да на 40 степени није лако без воде.

"Нећемо рећи становништву да има воду. Свјесни смо да на 40 степени није лако без воде, али позивамо на стрпљење становништво града Бањалука и на рационалну потрошњу. Не само подручја поткозарских села Драгочаја и Рамића, него цијене територије. Вријеме пред нама и иза нас је један од најтоплијих периода без кише. Резултат тога је да су сва изворишта много мањег капацитета него што су били. Оно што је најважније рећи за поткозарска села, јесте оно што је градоначелник рекао јуче. Цјевовод за подсистем Туњице биће завршен већ сутра. Након тога предстоји период чишћења цјевовода, провјере систем и након тога ће се приступити пуштању система у погон. О детаљима ће стручна лица, не желим да се мијешам у оно што није мој дио посла", рекао је Шево.

Професор физичког васпитања, Драган Бабић, испред Одсјека за цивилну заштиту, додаје да су несташици воде кумовали и пожари.

"Позивам становништво које нема стабилно водоснабдијевање да се стрпи у својим захтјевима и да буду максимално солидарни са свима осталима јер ми имамо капацитете какве имамо. Они људи који немају стабилно водоснабдијевање долазе са нереалним захтјевима да се у року од 24 сата и њима донесе воде, а имали су пуно више времена да наруче воду, да сачекају и да се уради неки план. У року од седам до 10 дана ћемо ријешити захтјеве и тих људи", каже Бабић и понавља причу за пожаре:

"Нисмо у могућности да се прикажемо у најбољем свјетлу управо што су била два велика пожара у Мишином Хану и Барловцима, морам рећи да су момци на терену 14-15 сати сваки дан и да возе воду. Јако су уморни, момци се не жале, издржаћемо", рекао је Бабић.

Јавност је остала ускраћена стручног мишљења Чеде Шеварике, дипломираног економисте запосленог у Водоводу, као и његовог колеге Миланка Поповића, инжењера пољопривреде.