Тиранија и терор сарајевског УЗП-а

Када је у питању бивша југорепублика Босна и Херцеговина, она није никада ни постојала као држава. У средњовјековно вријеме српских Немањића и неодређених појмова државности, Босна је, била тек дио српских простора. Не помаже политичком Сарајеву позивање на хришћанске српске владаре Кулин бана и Твртка Котроманића да би себе приказали као њихове наследнике и настављаче хиљадугодишње државности БиХ. Право лице показали су у вријеме разарања Југославије, када су кренули у стварање државе по Исламској декларацији Алије Изетбеговића, а на штету друга два народа – Срба и Хрвата. Њихов пораз је историјски промашај, као и варање и лагање приликом договора о мирном устројству државне заједнице три народа – Срба, Муслимана и Хрвата по Кутиљеровом плану. Исламске амбиције Алије Изетбеговића, потпомогнуте шапутањем на миндерлуку од стране тадашњег Клинтоновог амбасадора Ворена Цимермана, увеле се БиХ у непотребни и крвави грађански рат са преко сто хиљада људских жртава на свим странама, материјалну штету да и не бројимо. Алијини секунданти су били и Њемачка, његова љубав из времена Ханџар дивизије, али и друге западноевропске земље којима је био циљ да се класична сецесија Словеније и Хрватске уз БиХ, прикаже као распад Југославије, а не уништење чланице-оснивача Уједињених нација кршењем међународног права. Прави удружени злочиначки подухват, пише Глас Српске.

Историја често испадне понављање грешака. Турска владавина од пет стотина година над српским народом, од турских историчара проглашавана је малтене као доба хуманизма. Данашњи Турци вријеме и простор Османског царства називају мултикултуралним, мултиетничким и мултиконфесионалним. А добро се зна да је та турска османлијска империја била једна од најбруталнијих у историји цивилизације која је брисала цијеле вјере, народе и њихове културе намећући ислам, шеријатско право и исламски начин живљења. Турски зулум запамћен је у српском народу. Историја се понавља у колоплету трагедија и фарси, само су сада на Балкану на дјелу други "хуманисти" из тзв. међународне заједнице.

Зулумћари

У сваком историјском периоду стваране су империје, а Балкан су трале свакојаке. Сводило се на исто – чињење зулума, империјализам, колонијализам, тиранија и терор. Странци су имали исте циљеве - поробљавање не само људи већ и њихових умова као учење беспомоћности. Данашњи зулумћари своје дјеловање називају реформама, демократијом, владавином права, а све чине супротно. По свом Уставу (члан 1.2.) који је као Анекс 4. Дејтонског споразума такође и међународни акт, "Босна и Херцеговина је демократска држава која функционише у складу са владавином права и има слободне и демократске изборе". Није демократска, јер су јој недемократски наметнули високе представнике као диктаторе и тиране који одлучују умјесто народних представника изабраних на демократским изборима. Нема владавине права, јер не важи Устав БиХ и закони које донесе Парламентарна скупштина, већ оно што наметне високи представник. Уз њега су увијек и ментори из тзв. међународне заједнице оличени у недејтонском ПИК-у и западним амбасадама у Сарајеву којима тепају "квинта", а заправо су сепса. Отров којим преко тридесет година трују односе између Срба, Бошњака и Хрвата, али и унутар тих народа, уништио је сваку могућност заједничке државе. Испуњавање захтјева цјелокупне муслиманско-бошњачке структуре било је убризгавање отрова у темеље Дејтонског споразума и рушење могућности опстанка БиХ. Високи представници – Волфганг Петрич, Педи Ешдаун, Валентин Инцко и Кристијан Шмит лажни цар, уништили су могућност помирења и затрли свако зрно међунационалног повјерења што се почело појављивати након окончања грађанског рата. А шта би се десило да се одлуке, смјене, наметање закона од стране високих представника, нису примјењивале ? Па оно што је Педи Ешдаун признао на крају свог мандата још 2005. године, рекавши: "Ауторитет мојих одлука проистиче само из њиховог прихватања у БиХ. Ако нека одлука коју донесем буде одбијена, мој ауторитет нестаће као јутарња роса". Блеф, превара, подвала, фарса биле су чињење тзв. међународне заједнице.

Цијели тај склоп удруженог злочиначког подухвата (УЗП) чинили су својеврсни каријеристи и зулумћари који су под фирмом увођења демократије, експериментисали над нама уживо, са безбројним и непроводивим реформама свега и свачега, чега није било нити има у њиховим државама. Све је то рађено без било каквог правног основа. Заправо, радило се о отимању надлежности ентитетима (читај Републици Српској) коју су проводиле коруптивно-мафијашке структуре увезане као кокошија цријева. Методи су били окупаторски и колонијални – застрашивање, преваре и подвале, казне без суђења, отимање личних докумената као начин брисања права на људско постојање. Од "Босне и Херцеговине" створене међународним Дејтонским споразумом са минимумом заједничких функција, стварана је централизована држава са гломазним административним апаратом. Отимањем надлежности које по Уставу БиХ припадају искључиво ентитетима, стварана је "држава БиХ" како то свакодневно понавља цјелокупна бошњачка структура. Претходно су Муслимани потпуно потчинили хрватски народ и његове представнике, да би могли јуришати на Републику Српску и њену власт. Одузимањем надлежности, стварана су министарства Савјета министара као "државне владе” иако Устав БиХ уопште не предвиђа никакву владу као извршни орган, јер је искључиво Предсједништво БиХ извршни орган власти. Устав БиХ не даје основ ни за "министарства БиХ". Погледајте шта пише у члану 5.4. Устава БиХ: "Предсједништво БиХ предлаже предсједавајућег Савјета министара који преузима дужност након што Представнички дом да своју сагласност. Предсједавајући предлаже министра спољњих послова, министра спољње трговине и друге министре према потреби." Нема никаквих министарстава БиХ, али има удруживања странаца са Муслиманима у покушају да се пред исламским свијетом однос према БиХ и лажној држави "Косово" прикаже као "прави” однос Запада према исламу.

Европски ниво зулумћарске тираније

Да не заборавимо - постоји и "виши ниво" УЗП-а у виду Европске уније и Европског суда за људска права у Стразбуру. Бисер је одлука којом се одбија апелација одбране Милорада Додика на читав низ противправног поступања - Кристијана Шмита и његовог "наметања” кривичног дјела "непоштовање мојих одлука”, дјеловања "тужилаштва и суда БиХ” у пресуди Милораду Додику, потврђивања таквих "правних бљувотина” од стране неуставног састава Уставног суда БиХ. Стразбуршки суд за иначе њихове дуготрајне рокове, одговара експресно: "Европски суд за људска права, конкретно судија појединац, одлучио је представку одбране Милорада Додика прогласити НЕПРИХВАТЉИВОМ. Ова одлука је коначна и против ње не постоји могућност жалбе Комитету, Вијећу нити Великом вијећу. Стога, Суд више неће водити преписку везану за овај предмет. У складу са правилом Суда о архивирању списи ће бити уништени годину дана након датума доношења одлуке.” Уништити трагове злодјела, да то што прије поједе ватра и мрак. То је потписао судија појединац знаковитог презимена Грегоријан по имену Вахе, који је као звијезда западног НВО сектора одгајан у Грузији. Затворен круг неправа, европске срамоте и бешчашћа. Све то је за Европску унију – ВЛАДАВИНА ПРАВА. То говоре њени представници у Сарајеву, то понављају у Бриселу и то каже Бакир Изетбеговић: "Света ријеч – владавина права.” То је изрекао у истој ТВ емисији 23.6.2026. када је говорећи о Милораду Додику рекао: "Тај човјек је изван закона. За све људе у овој земљи вриједи закон, само за Додика не вриједи. Мораће се на крају крајева та ствар неком силом ријешити. Правосуђе и међународна заједница ће морати примијенити законе.” Није рекао које законе – Босне и Херцеговине или Кристијана Шмита, али свакако силом. Када тако може према демократски изабраном предсједнику Републике, шта тек чека остале Србе. Онако како је то било у Хитлеровој нацистичкој Њемачкој и Павелићевој НДХ – донесу законе по којима је не само дозвољена свака сила према Јеврејима, Србима, Ромима, већ их могу убијати, наравно по закону. Разлика по наметнутим законима је да нема убијања непожељних, али ко зна шта би још хистерични Шмит могао смислити. Није он тек тако одавао пошту јединицама Вермахта и нацистичким пилотима.

… и јањичари

Не би Ешдаун и други зулумћари ништа могли учинити, да нису имали јањичаре који су извршавали њихове одлуке. Јањичари су инсталисани у Уставном суду БиХ гдје три странца заједно са два Бошњака редовно потврђују све противправности УЗП. Иначе, то неформално друштво не може бити Уставни суд БиХ, јер није испуњена прва почетна тачка члана 6. Устава БиХ која прописује: "Уставни су има ДЕВЕТ чланова.” Већ одавно има само седам судија, па није суд већ криминална дружина која напада на уставни поредак и Републику Српску испуњавајући оно што им скува ОХР. Исто тако ради и квазиправосуђе БиХ које су наметнули високи представници Волфганг Петрич и Педи Ешдаун да служи као политичко оружје против Републике Српске, ентитета српског народа и свих других који ту живе. На крају УЗП ланца "државних институција БиХ” су СИПА (противуставна) и Централна изборна комисија - противуставна, нелегално изабрана којој је Шмит нелегално продужавао мандате Сеаду Арнаутовићу (СДА), Јовану Калаби (ПДП) и Ирени Хаџиабдић (кобајаги из реда осталих као што је и Ејуб Ганић). Уз Жељка Бакалара службеника Жељка Комшића и Вању Бјелицу, службеника Мирка Шаровића и СДС-а, Ахмета Шантића изабраника СДА, такав шесточлани противправни ЦИК је мјезимче криминалне штеточине Кристијана Шмита. Познато је да се Шмит неколико пута јавно (ко зна колико пута и тајно) састајао са ЦИК-овцима, да их подржи и охрабри као џелате који касапе Дејтонски споразум. Тако је и било буквално задњих сати његовог фашистичког мандата – 30. јуна ове године. При томе им је рекао да се не брину, јер ће на изборима 4. октобра његове "изборне технологије” путем скенера коначно срушити Додика и СНСД. Шмитове технологије су такође дио УЗП настале пљачком нашег новца, као и пљачком новца упућеног непостојећем Вијадукту. Неуставни "суд и тужилаштво БиХ” заједно са ЦИК-ом, били су Шмитово оружје за политичке прогоне највиших српских државних функционера – предсједника Републике Милорада Додика, предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића, предсједника Владе Радована Вишковића. Додик је од стране вануставног "тужилаштва и суда БиХ” оптужен и осуђен на казну затвора и забрану обављања државних функција на период од шест година, све до избора 2034. године. Сви су они прогоњени због измишљеног напада на уставни поредак БиХ по Шмитовим законима иако су у складу са правима и обавезама из Устава Републике Српске само вршили своју дужност. Њихов прогон служи Бећировићу, Конаковићу, Хелезу и другима, како би они могли телалити по цијелом свијету и пањкати највише представнике Српске као "бјегунце од правосуђа", а Додика још као "правоснажно пресуђеног" ваљда криминалца. Дотле, "тужилаштву БиХ” не пада на памет да оптужи неспорне рушиоце на уставни поредак БиХ, нпр. из ЦИК-а БиХ који су узурпирали и проводе изборе који нису надлежност нивоа БиХ. Има ли у Републици Српској икаквог тужилаштва да покрене поступак против чланова ЦИК-а због противправног чињења и поступак против "тужилаштва БиХ” због нечињења. Нема, јер они нису дио правосудног система Републике Српске који би морали штитити републички уставни поредак као дио уставног поретка БиХ. Они су одметнути од Устава Републике Српске и њихов бог се зове "високи судски и тужилачки савјет БиХ”, као још један неуставни и наметнути орган не БиХ, већ сарајевског УЗП-а.

Шмитовање ЦИК-а

У потпуној неизвјесности пред изборе 4. октобра, извјестан је само хаос који ће изазивати недоумице и довести до пет пута дужег трајања гласања сваког бирача. То повлачи и одустајање од гласања и нетачно исказивање воље бирача. Из Републике Српске с правом указују шта је намјера ЦИК-а - прилагодити изборни процес давно уговореним скенерима, без обзира на закон и функционалност, јер умјесто да се техника и изборна технологија прилагођавају гласачима, овдје се гласачи прилагођавају нечијим манипулацијама и пљачкању у што је био укључен и Шмит. Кога је наравно подржавала бошњачка јавност, али и они који су га срдачно дочекивали у Бањалуци.

Још ћемо се наслушати свакојаких глупости из политичког Сарајева. Има један стих пјесника Боре Ђорђевића: "Господе, где ли проналазе, онолику ђубрад и мамлазе.” И хелезе. Једна изрека каже – ако икада буде провиднога дана, такве би требало похапсити и одредити им доживотни принудни рад – туцање камена у Љубачеву и прање шљунка у леденом Врбасу.

(Славко Митровић)