Амерички дуг постаје проблем и за Европу

Овог мјесеца трошкови задуживања влада широм свијета достигли су највиши ниво у посљедњих неколико година. Све је то одраз забринутости да су рат, демографски пад и непредвидиве посљедице технолошких промјена америчке јавне финансије довели близу тачке пуцања.

Европске владе морају да се такмиче са Вашингтоном за глобалну штедњу, па ни Европска унија (ЕУ) не може остати поштеђена посљедица.

Свијет

Са наногицом иде по Јелисејску палату: Марин ле Пен потврдила кандидатуру за предсједника

Осим што је америчко Министарство финансија све задуженије, и амерички технолошки гиганти ове године су позајмили стотине милијарди долара у потрази за богатством које, како очекују, треба да донесе вјештачка интелигенција.

Мјерило за цијену дуга у Европи је њемачка десетогодишња обвезница, чији је принос ове недјеље достигао највиши ниво од 2011. године. То је услиједило након сличног развоја догађаја на америчком тржишту, гдје је принос на 30-годишње државне обвезнице достигао највиши ниво у посљедњих 19 година.

Резултат је да ће многе владе у ЕУ након љета осјетити притисак да повећају порезе или смање јавну потрошњу, посебно приликом израде буџета за 2027. годину.

Економија

На "Блумберг" платформи доступна листа више од 20 међународних инвеститора у обвезнице Српске

Ситуацију додатно компликује чињеница да Француску, Шпанију и Италију наредних година очекују политички циклуси и гласања.

"Вријеме је да се очисте Аугијеве штале у које су се претвориле француске јавне финансије након десет година макронизма", поручила је на друштвеним мрежама Марин Ле Пен, не истакавши како то намерава да учини.

Tanjug / AP / Christian Hartmann

Пропуст Француске да последњих година поправи тренд раста буџетског дефицита нарушио је поверење инвеститора. Због тога је та земља посебно осетљива на промене, односно раст трошкова рефинансирања.

У посљедњих 20 година многе европске земље нагомилале су дугове због низа криза, од финансијске и пандемијске до енергетске. Истовремено расту издаци за здравство и пензије.

Просјечни јавни дуг у еврозони порастао је са 66 одсто бруто домаћег производа (БДП) 2007. године на 88 одсто прошле године. Међутим, док је Европска централна банка држала каматну стопу око нуле, што је трајало 13 година, управљање трошковима камата није представљало посебан изазов.

У овој деценији трошкови камата за Париз могли би се више него учетворостручити – са 30 милијарди евра 2020. на 124 милијарде евра 2030. године. Тај новац би у другим околностима могао бити уложен у болнице, зелену транзицију, јачање одбране или чак смањење пореза.

Друштво

Шта ако ауто-пут прође преко вашег имања? Ово су права власника

Предстојећи изборни циклуси у више европских земаља увек се покажу важним за јавне финансије.

У случају Италије и Шпаније ситуација засад није тако озбиљна као у Француској. Италијанске нове обвезнице немају много већу цијену него прије десет година, док је Шпанија кроз имиграцију повећала број људи који ће у будућности носити терет јавног дуга. Очекује се да ће шпански јавни дуг ове године пасти испод 100 одсто БДП-а.

Ипак, постоји консензус да је Европа засад далеко од нове дужничке кризе. Укупни буџетски дефицит еврозоне двоструко је нижи него у САД-у, а од 2010. године уведени су механизми који би требало да затворе институционалне и регулаторне пропусте који су допринели кризи јавног дуга.

Ипак, одређена забринутост постоји, посебно због ситуације у Француској.

"Постоји потенцијално опасна зона у којој се криза може, али и не мора догодити, у зависности од расположења инвеститора. С обзиром на наш дуг и дефицит, вероватно смо ушли у ту зону", рекао је за Политико бивши главни економиста Међународног монетарног фонда Оливије Бланшар.

(Финансије.хр)