Шта ако ауто-пут прође преко вашег имања? Ово су права власника

Изградња путева, других инфраструктурних објеката и других пројеката од јавног интереса, могу довести до тога да држава или други надлежни орган покрену поступак експропријације земљишта или некретнине.

Шта то значи за власнике? Која су њихова права и обавезе, за АТВ је говорила Жељка Милинковић, начелница Одјељења за допунски премјер у оснивању и одржавању катастра непокретности у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове.

„Експропријација је правни институт, који је прије свега дефинисан Законом о експропријацији Републике Српске. Експропријација у принципу значи одузимање, односно ограничавање права власништва на непокретностима физичким и правним лицима у општем интересу“, појаснила је Милинковић.

Наведени општи интерес регулише се одлуком Владе Републике Српске, а која се доноси у сваком поступку експропријације.

„Република Српска налази се тренутно у највећем инвестиционом циклусу. Можемо рећи да тренутна улагања Владе 7,4 милијарде КМ. Та инвестициона улагања односе се на, прије свега инфраструктуру, као и енергетски сектор. У погледу инфраструктуралног улагања, највише се односи на изградњу ауто-путева, приступних саобраћајница, изградње кружних токова, као што тренутно можемо видјети у Бањалуци“, казала је Милинковић.

Милинковић је напоменула да се поред пројеката овог типа, односи и на изградњу школа, болница као и свих оних објеката од општег значаја.

„У погледу, да кажем, тренутног поступка, експропријација се води за изградњу ауто-путева Бањалука-Приједор, Вукосавље-Брчко, Брчко-Рача, такође имамо и ауто-пут, који је у поступку експропријације, а ради се о ауто-путу, који ће ићи од Бањалуке, преко Млиништа итд“, рекла је Милинковић.

У погледу енергетског сектора, како наводи Милинковић, воде се поступци експропријације, који се воде на подручју Милићи-Власеница-Хан Пијесак, а ријеч је о гасификацији.

„Тај поступак, односно када говоримо о инфраструктури, она ће проћи кроз цијелу Републику Српску, а тренутно се налази на још једној локацији. Та локација се односи на гранични прелаз Шепак- Нови Град. Експропријациони поступци су тренутно у надлежности Републичке управе за геодетске и имовинско-правне односе. Сам закон о републичкој управи је дефинисао надлежност“, казала је Милинковић.

Шта требају знати грађани?

„Оно што је важно рећи да требају знати грађани, јесте сљедеће. У току експропријационог поступка, као странке у самом поступку се јавља Република Српска и грађани, односно физичка и правна лица. У том поступку, одузима се њихова имовина. Међутим, оно што је битно нагласити, јесте да се ти грађани у поступку требају обештетити“, казала је Милинковић.

Одлука о општем јавном интересу је одлука, коју доноси Влада Републике Српске, а што представља иницијални акт, гдје се ради о објектима инфраструктуре и објектима енергетског сектора, објекти одбране и заштите, као и други објекти, а који су од општег значаја.

„Ту одлуку искључиво доноси Влада Републике Српске прије покретања експропријационог поступка. Тако да је то један иницијални акт Владе, којим се прије свега покреће и сам поступак“, нагласила је Милинковић.

Колико дуго се спроводи поступак?

„Доношењем саме Одлуке о општем интересу, ради се план и пројекат, куда ће да иде траса одређеног ауто-пута и на тај начин се врши парцелација и одређене припремне радње прије самог покретања поступка. Прије уласка у сам поступак експропријације и спровођења расправе, тачно се зна, која је то траса, куда пролази одређени пројекат и одређена инфраструктура, тако да грађани приликом самог почетка експропријације, негдје у неком остављеном року од 8 дана добијају позив и на тај начин упознавају се са самим поступком“, рекла је Милинковић.

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове грађане позива на расправу те се након тога улази у поступак реализације пројекта.

Шта ако грађанин одбије?

„Експропријација као институт је принудан институт. Држава иступа са ауторитетом, так да грађанин не може да каже да неће да уђе у тај поступак. Уколико не уђе у тај поступак, држава онда окончава и доноси рјешење о експропријацији те се уписује као власник непокретности. Најчешћи корисник експропријације је Република Српска и њена јединица локалне самоуправе“, појашњава Милинковић.

Често се у пракси знало десити да пројекат који се реализује, пролази кроз домаћинства, њиве, ливаде, воћњаке, куће, помоћни објекти и друге некретнине, али велики број грађана Српске, не зна шта радити у том случају и како се одвија сам поступак.

Накнаде и обештећење

„Сваки грађанин Републике Српске се у току поступка обештети, односно, има право на накнаду. Та накнада се искључиво процјењује пред органом управе, односно Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове

. Ради се о правичној накнади. Значи, сваки грађанин се обештети на начин да се у току поступка раде налаз и мишљење вјештака. Врши се процјена њене непокретности. Све оно што је трајно везано са земљиштем и на земљишту. Било да је ријеч о помоћним објектима, трајним објектима, засадима, воћњацима“, рекла је Милинковић.

Орган управе настоји склопити споразум са странком, уколико до тога не дође, странка се упућује на то да своја права у погледу накнаде оствари пред основним надлежним судовима у ванпарничном поступку.

„Тржишна вриједност процијењене непокретности не може бити испод тренутне тржишне вриједности у вријеме самог поступка. Може бити изнад, и оно што постоји према Закону експропријације, члан 1/55 каже да имовина власника непокретности може повећати у одређеном проценту, а тај проценат је заправо корективни фактор, који се тиче личних и породичних прилика одређеног домаћинства“, казала је Милинковић.

Колико се чека на накнаду?

„Уколико се склопи споразум пред органом управе, накнада се исплаћује одмах по правоснажности рјешења. Уколико се не склопи споразум, странке и предмет се упућује на надлежни суд“, казала је Милинковић.

Она је напоменула и ситуацију са изграђеним, нелегалним објектима гдје странке немају право накнаде. Једина прилика на накнаду односи се на то да је странка покренула поступак легализације прије покретања поступка експропријације. У том случају орган управе потражује од јединице локалне самоуправе, односно скупштинског органа да се изјасни о томе, да ли поменути објекат испуњава услове за легализацију. Уколико се утврди да су услови испуњени, иде се у даљу процедуру те остваривање права на накнаду, приликом чека се поступак експропријације ставља у стање мировања док се све неопходне процедуре заврше како би странка остала необештећена.

Савјети грађанима

„Мој савјет је свакако да се странке укључе у поступак, да буду упућене о својим правима и склопе споразум са надлежним органом управе јер сваки поступак пред судовима носи одређене трошкове те не можете знати ко ће колике трошкове сносити пред судом, као што су таксе и трошкови адвоката“, казала је Милинковић.

Уколико одређена парцела или имање имају више власника, исти се позивају те се солидарно обештећују на једнаке дијелове или према доприносима.

„Неријешено право власништва је претходно питање у поступку експропријације које се рјешава у самом поступку. Водитељ поступка, службено лице, утврђује који је вјероватнији власник и то питање се може ријешити прије доношења саме одлуке“, казује Милинковић.

Одређени поступци могу трајати дуже, неки краће, зависно да ли је ријеч о хитним поступцима, а који се реализују у року од мјесец дана.

„У посебној примјени Закона о експропријацији, службена лица су дужна да упозоре физичка и правна лица да имају право на експропријацију преосталих дијелова непокретности. То значи да, уколико траса пролази преко одређеног дијела парцеле, а други дио домаћинства остаје иза ауто-пута, они имају право да поднесу захтјев и за експропријацију и преосталог дијела непокретности, уколико се у поступку вјештачења утврди да су изгубили привредни интерес“, рекла је Милинковић.