Хиљаде минута видео садржаја свједоче лудилу на које је подлегла Хрватска. Рођен у БиХ, малом мјесту Шурковац поред Приједора, Анте Павловић је већ у младости стекао бројне дијагнозе психијатријских установа. Да није било рата, можда би и остао у њима. Ипак, вратио се из иностранства продуховљен утицајима индијских религија, с лажном дипломом и визијама већим од преживљавања и опстанка.

Сексуално исфрустриран, болестан, агресиван, манипулативан, а с друге стране и харизматичан, освојио је дио друштва у Хрватској. О њему се све до смрти писало из непознатих разлога. Ко га је чувао, чије је тајне држао и ко му је остао дужан никада се неће сазнати. Павловић је преминуо 2021. године јер је одбијао да лијечи гангрену. Остао је досљедан и луд. До те смрти ипак је оставио велики траг о којем ћемо писати, а који се покушава потиснути.

Самопроглашен доктор

О Анти Павловићу се зна углавном из његових говора, док они који су свједочили његовом раду и дјелу одбијају да говоре због срамоте. Представио се јавности у Загребу када је хрпу лијековао газио ногама у центру града. Бос и пред камерама. Тврдио је да су доктори ”убице у мантилу” и да је он посебна врста доктора који је дошао да излијечи болесно хрватско друштво.

Прије него наставимо причу о Павловићу, вриједи рећи нешто више о дисциплини  којом се бавио. У чланку Киропрактика: Критичка процјена објављеном у Националној библиотеци медицине САД, каже се да је киропрактика укоријењена у мистичним концептима. Темељни концепт ове дисциплине не заснива се на чврстој науци. С могућим изузетком болова у леђима, киропрактичка манипулација кичмом није се показала учинковитом за било које здравствено стање. Манипулација је повезана с честим благим нуспојавама и озбиљним компликацијама. Њена терапеутска вриједност није доказана ван граница разумне сумње.

Баратао је латинским називима из анатомије. Диплому којом се хвалио никада није имао. Кајропрактирачрски факултет Палмер у Америци никада није завршио. Тек понегдје се могло чути да је био студент, али да никада није стекао диплому. У времену 90-их мало ко је имао прилику да то провјери. Нешто је научио, према свему виђеном, знао је ”кврцнути” када помјера одређене дијелове тијела. На рачун тог звука скупљао је сљедбенике и новац.

Занимање у повоју, доктор киропрактичар, интерпретирао је теорију да тијело лијечи само себе. За шта би онда икоме био потребан доктор, ако тијело лијечи само себе? Па да помогне у том процесу тијела. Он је то радио намијештањем кичме и других дијелова тијела и убрзавао процес самоизлијечења, барем је тако тврдио.

Не може му се спочитати да је био само луд, био је и геније. Ипак је направио много тога као геније, али је лудак у њему побиједио сваку нормалност. Знао је манипулисати људима, користити медије, знао је гдје треба да устане, а гдје да сједне. Малтретирао је немоћне и болесне, највише је волио Хрвате из дијаспоре.

Тај исти Павловић је врло брзо путем медијских добара окупио хиљаде присталица који су у редовима чекали његово чудесно ”центрирање”. Тврдио је да лијечи скоро све, а за неизлијечиво оптуживао начин живота. Појављивао се у андерграунд сцени, емисијама у ноћним терминима, припремао перформансе, хиљаде људи водио за собом и читаву хрватску јавност натјерао да му пруже централне термин у вијестима.

Сликовито би његову филозофију описао одговор на питање новинара Дениса Латина када је пустио прилог у којем се старији људи, млади, дјеца и бебе купају у јануару у хладном мору. ”За шта је то добро”, упитао је Латин, а Павловић је кратко одговорио ”Ко каже да је добро”?

Управо овај надмени одговор који је поједноставио ријечима ”има да раде шта им кажем”, хемијско је својство сваког вође секте. Под утицајем индијских религија конвертованих у католицизам, тражио је више од догме. Све ово било је превише за католичко хрватско друштво.

Хиљаде сљедбеника

Ако није научио ништа о медицини, научио је о маркетингу у Америци. Врло брзо прикупио је хиљаде сљедбеника, продавао касете о свом животу и дјелу и полако стварао јавност за себе. Снимци које је објављивао показивали су бројне сљедбенике који чекају магично центрирање. Одбијао је да лијечи Србе и друге нације, осим оних који су плаћали.

Алтернативни доктор представио се са стотинама људи који стоје у редовима, боси улазе у његове ординације и чекају третман. Врло брзо отворио је ”Антин храм здравља”. У то вријеме кућицу надомак Загреба која је пред крај његовог живота почела да важи за луксузно здање. Управо због свега овога тешко је одредити да ли је Павловић био само луд или лудо генијалан. Своје третмане наплаћивао је тек када би ”пацијенте” укључио у своју заједницу.

Након ”центрирања” и пред камерама лицитирао је хиљадама њемачких марака за подршку његовом раду. Махом радници у иностранству плаћали су Павловићу енормне цифре за његове третмане. Проблем је био што третмани и нису помагали, али је он процес ”лијечења” заокруживао дугорочном сарадњом. Они који нису могли да плате, служили су Павловићу за друге ствари. Оно што је документовано на снимцима каже да је Павловић своје ”пацијенте” како он тврди, а сљедбенике у стварности, користио за стицање материјалних добара.

Кућу надомак Загреба је добио на поклон, пацијенти из разних занимања уклопили су се у његову слику стварности. Месари су доносили бесплатно месо, зидари зидали, конобари услуживали, музиканти свирали. Све за џаба. Шта је било са женама нико не жели да говори, али из бројних снимака закључује се да су трпиле својеврсну сексуалну тортуру.

Лијечење и резултати

Сликовит разговор пред камерама са једним од бројних пацијената најпростије илуструје Павловићево лијечење и способности. Снимак је уврштен у филм ”Др Анте Павловић - Рад и живот”. Све се одиграва у дворишту претходно поменутог имања, присутно је стотину сљедбеника који су почашћени такође раније поменутим печењем и савјетима.

Човјек храмљући улази у кадар и показује отечене ноге. Павловић га на читавој ливади показује свима, а највише камерама. Услиједио је разговор са човјеком који ради у Аустрији.

Павловић: Ти би хтио да ти ја то поправим? Ти си рекао пет тисућа? Ја ћу за тебе шта год треба. (Полегао је човјека на земљу и намјестио му зглоб.) Осјетиш ли струјање, топлоту? Осјетиш? Можда 10 тисућа? Ја бих од њега сада могао извући 100 тисућа, он је добар човјек, захвалан.

Након овога човјек је објаснио са каквим проблемима је стигао код Павловића.

Имао је тумор на мозгу који је оперисао, након чега је тумор наставио да расте. Послије је требао на још једну ризичну операцију што је одбио, па је дошао код Павловића. Након неколико центрирања почео је да се осјећа боље. Услиједио је аплауз. Онда је неименовани господин рекао да има заказан преглед главе гдје ће видјети величину тумора, али ту је услиједио брз одговор доктора. Павловић: ”То ћеш ти у договору са мном. Теби је важно да се ти добро осјећаш, а не да те они поново зраче. Ти се добро осјећаш, можда није све нестало па ће они тебе препасти. Ти ћеш сачекати да се ти и ја договоримо кад ћеш ти ићи, а не кад они хоће.”

Овај господин се више никада није појавио ни у једном снимку.

Промоција лијечења убјеђивањем настављена је у сатима видео снимака, као и гостовањима у емисијама. Током гостовања у емисији Латиница, присутни психијатар је упутио опаску да Павловић лијечи сугестијом и да је све на психичкој бази. Љут због тога Павловић је позвао плејаду излијечених пацијената. Међу њима је била и жена којој је Павловић поправио слух и вид. Баш симболично, није чула питања водитеља емисије.

Зар су сви са снимака тврдили да Павловић успјешно лијечи? Нису, а ево и како су пролазили.

Међу окупљенима у већој просторији стајала је жена  са дјететом у наручју којој је пружена прилика да говори о резултатима. Рекла је сљедеће:

- Ја нисам против снимања да сам видјела резултат или ефекат на дијете. Али нисам видјела и немам шта рећи.

Павловић почиње да галами: У реду нема проблема, ниси мој пацијент од данас! Причала си свима да си видјела! Јесте ли ви чули да је причала како се види напредак?!

- Не! Никада нисам рекла и нема пацијента који може рећи да сам рекла да је дјетету боље! Шест година тражим помоћ за дијете, да сте помогли рекла бих.

- У реду, није боље? Нисам помогао?! Ни теби нисам помогао? Ниси видјела промјене на свом тијелу? То што ти не знаш које промјене дијете има, узимао сам те преко реда да не чекаш. Што се мене тиче слободна си, не мораш више долазити. Не би имала ништа рећи позитивно?! Слободна си, немаш шта причати!

Ту је Павловић поприлично полудио. Почео је да галами, пријети, након чега је одржао и монолог:

”Били смо у Осијеку на факултету и имали предавања. Професор ме замолио да моје књиге буду уџбеници студентима. Питао колико би коштало. Уџбеник на факултету! Одушевљење! И да ја градим ово на лажима? Никада. Ако некоме треба више времена, некоме мање, нисам вам ја крив. Треба да будете срећни и захвални, сваки дан се Богу молити што сам ја овдје уопште и дошао! Ви сада мене зајебавате”.

У жељи да се што једноставније објасни појава звана Анте Павловић, ова два примјера би могла илустровати шта је значило у његовим редовима рећи да лијечење не помаже и како је лијечење заправо изгледало.

Сексуалне фрустрације

Фројд би имао много посла да је доживио Павловићеву еру. Изливи сексуалности, нејасно усмјерени, стварали су огромну непријатност присутнима. Свима осим Павловићу. Још у раним радовима понегдје је говорио о свом боравку у католичким самостанима. Како је тамо завршио никада није прецизирано. Осим замјерки одређеним свештеницима које нећемо именовати, Павловић је у више наврата препричавао како га је рођени брат хтио силовати на ливади.

Чак и у раним снимцима којима се представљао јавности. Павловић је јавно пред окупљенима, за своје пацијенте примао жене које нису истинске католкиње, али знају давати орални секс. У бројним снимцима које је објављивао често се могу наћи разговори управо на ту тематику. Од разговора са малољетним лицима о полном односу, до непристојних приједлога женама, па све до латентних коментара упућених мушкарцима.

У филму који је снимио ”Мој начин живота” виде се бројни узнемирујући садржаји. Након што је пред окупљенима мастурбирао псима, Павловић је наставио о својој филозофији.

”Ко разумије разумије. Зато они мене воле. Ја хоћу да ме воле и да ме чувају. Сексуални ужитак је један од највећих ужитака. То ће мало ко разумјети. Зато смо рекли да од сада нећемо примити ниједну жену која к**ац не пуши. Доста ми је више баба које то не желе, а толико дјевојака то воли. Увијек кажем, прије центрирања само се добро пр**ни, па ћеш видјети како ће центрирање бити добро”.

Послије тога је присутне постројио и дозвољавао им улаз у просторије гдје ће одржати сеансу под одређеним условима. Прво је тражио да се читају молитве Оче наш и Богородица. Ко није знао, слао га је кући. Када је долазио до млађих жена које нису знале молитве, питао их је отворено да ли воле орални секс. Ако би потврдно одговориле, дозвољавао им је да остану.

Али нису једино жене биле жртве његове неусмјерене сексуалне фрустрације. У бројним клиповима које је Павловић сам снимао и објављивао постоје сцене у којима Павловић малољетницима предлаже да се скидају заједно голи, испитује о сексуалним искуствима и подсјећа на свој однос са братом.

Павловић и насиље

Чак и поносно, Павловић се хвалио пред својим сљедбеницима и саговорницима на телевизији како млати своје пацијенте. Тукао их је пред камерама, али је бирао жртве. Његово насиље су трпјели нејаки. Иако су снимци насиља били доступни годинама, тек је 2014. године био осуђен за пребијање малољетног дјетета које је одбило да му покаже полни орган. Да ствар буде шокантнија, осуђени су и родитељи који су били присутни у просторији.

 На све ово, још шокантније је то што је правосуђе реаговало тек након пријаве гледаоца снимка, а не родитељ. Павловић је видео урадак објавио на друштвеним мрежама и доступан је и дан данас. Овај снимак злостављања малољетног дјетета нећемо подијелити са вама. Подијелићемо друге који се и даље налазе на друштвеним мрежама. Пребијање младића, комшија, стараца, ко год је био слабији од Павловића. Чак је искористио прилику и да у емисији ноћног програма удари водитеља Жељка Малнара.

На предавања о његовом здравом животу долазио је у подераној мајици без рукава. То је представљао као трофеј. Током једног од предавања ушао је у сукоб са присутним мушкарцем којег је претукао. Мајицом и ставом уносио је страх у кости својим сљедбеницима који нису тако лако могли напустити његово лијечење.

Пребијао је старце који се нису у потпуности подвргнули његовом начину живота или га барем платили услугама и могућностима. Касније је пребијао и њихову дјецу, барем коју је могао. О свему је јавно говорио. Ипак, знао је кога може, а кога не.

Док је тешко болестан ходао са штаком имао је свој жртве. Наравно и тада су то били далеко болеснији од њега. Тако је до пред смрт имао роба Ивана за којег се како каже бринуо. Тукао је и њега пред камерама, тјерао га да се скида, а мјештани су пред телевизијским екипама и полицијом свједочили какву је тортуру пролазио поменути Иван.

Након година иживљавања над свима присутнима, екипа емисије Провјерено снимила је његово опхођене према извјесном Ивану. Завршио је у затвору, али је опет врло брзо изашао из њега. То је био и посљедњи документован садржај његовог иживљавања. Тешко болестан преминуо је убрзо након тога.

Затвор и насљеђе

Институције су реаговало, али недовољно често и ефикасно. Тек спорадично су се појављивали извјештаји да је контроверзни доктор иза решетака. Допирале су и приче о његовом понашању у Реметинцу. Све је то у коначници било неефикасно. Павловић би послије затвора излазио још луђи. Хапшен је због пребијања, злостављања, занемаривања животиња, пријетњи, уништавања туђе имовина и тако даље... Каква је енигма Павловић свједочи и снимак његове изјаве у Тужилаштву. Тада се пред органима гоњења нашао због пријетњи пиштољем, а на саслушање је донио два пиштоља које је показао тужиоцу.

Наводно је ухапшен и у годинама када је био најпопуларнији, али је врло брзо напуштао затвор. Послије тога регуларно је настављао са својим активностима. Своју популаризацију добио је појавом друштвених мрежа када постаје занимљив млађим нараштајима. Ипак, њих није могао искористити до те мјере, али је налазио начине.

Тврдио је да је обучавао припаднике специјалне војске или МУП-а Хрватске АТЈ Лучко. Носио је њихове мајице, користио амблеме, марширао у униформи. Тек су се по интересовању новинара емисије Провјерено огласиливетерани те јединице који су тврдили да је Павловић дошао у јединицу и врлобрзо из ње избачен. Зашто? Зато што је био луд. На обиљежавањима годишњица ове јединице стајао је изван ограде јер му није био дозвољен улаз. Ипак, на снимцима које је правио видјели су се поједини високи функционери који му прилазе, дају новац или га само поздрављају. Павловић је тада вјешто спуштао камеру због чега се не може утврдити с ким разговара. Поред тога, износили су му и храну која је послуживана на тим обиљежавањима. Колико је био поражен и гладан илуструје ситуација када му испада комад меса на под који почиње да једе његов пас. Павловић је притрчао и отео псу комад, а вратио кост кад је сво месо оглођао с ње.

Почасном паљбом испраћен је са овог свијета. Ни на то питање није било одговора. Коме је Павловић остао дужан и ко од високих званичника у Хрватској сматра да је он заслужан грађанин?

Пратите нас и путем Вибера