.webp)
У љето 1970. године, породица Берберов однијела је кући болесно младунче лава из зоолошког врта. Одрастао је, остао да живи у њиховом стану, неколико година касније играо је лава у филму "Невјероватне авантуре Италијана у Русији", а убио га је полицајац непосредно прије краја снимања. А онда је породица, позната широм СССР-а, добила другог лава...
"Мама, види, пас умире тамо"
Отац породице звао се Лев Лвович. Радио је као архитекта у Бакуу. Са супругом и двоје дјеце, Евом и Ромом, живио је у пространом стану од 100 метара у строгом центру града, на другом спрату. Лев Лвович Берберов је много волио животиње. Веома различит. Код куће са Берберовцима живио је мали пас Чап, мачке, папагаји, ракун, змија и јеж Димка.
Након што су мајка и кћерка, шетајући зоолошким вртом у Бакуу угледале младунче лава како непомично лежи, Ева је узвикнула: "Мама, види, пас тамо умире". Нина је пронашла директора зоолошког врта и наговорила га да им да младунче лава. Претпостављало се да ће то бити краткорочна рехабилитација: поставили би га на ноге и вратили у зоолошки врт. Тако се младунче лава настанило у стану великог архитекте. Дали су му име Краљ, а дјеца су била одушевљена.
"Краља су покривали јастучићима за гријање, хранили га разним мјешавинама. У почетку, предње шапе младунчета лава уопште нису функционисале. Тако су их данима наизмјенично масирали. Постепено, лав је почео да хода", из мемоара фотографа Владимира Алексејева, пријатеља породице Берберов.
Лав се прилагодио кућним условима, живећи и понашајући се као и обична мачка. Када би дошли гости, имао је обичај да их лиже, упркос томе што је лављи језик груб попут шмиргле.
Домаћа мачка надмашила величину човјека
Краљ је временом порастао и надмашио величину дјетета, а затим и самог Лев Лвовича и његову супругу Нину. Осим лава, породица је бринула и о псу који се одлично слагао са Краљем. Лав је постао толико дисциплинован, а никада се није усудио да почне да једе прије него што пас почне да једе. Ноћу би пас заспао између огромних лављих шапа.
Цијела породица је обожавала Краља, а дјеца посебно, будући да су се стално играли са њим. Јахали су га, чупали му бркове, чешали иза огромног уха. Када је Краљ желио самоћу, повукао би се на своје мјесто. Комшије су се жалиле да се из стана Берберових на улазу шири неподношљив мирис.
Када су новинари Централне телевизије сазнали за Краља, живот Берберових се заувијек промијенио. Убрзо је цијела земља сазнала за породицу у којој живи прави лав - баш као мачка: спава на софи на расклапање са плавим прекривачем, ујутру захтијева доручак, гура лопту по поду, убрзо је сазнала цијела земља. Године 1975. совјетски документаристи снимили су пејзажни филм о природи са Краљем у главној улози.
"Краљ је обожавао Лава Лвовича и њежно се опходио према мени, очигледно схватајући да сам жена! Или се у њему пробудила мушка љубомора, или је за то постојао други разлог, али чим је осјетио своју младост, Краљ је почео да проводи ноћ у нашој брачној постељи између мене и Лева Љвовича. И врло често сам се у таквим ноћима будила и затекла бих мужа на поду поред кревета. Краљ је изгурао свог господара из кревета, пошто није разумио да је у таквој ситуацији трећа особа вишак...", из мемоара Нине Берберове.
Невјероватна популарност
Краљ је временом постао много популаран. Заједно са њим цијела породица се због снимања привремено преселила у Москву, а потом у Лењинград. Како се испоставило, Кинг је био лош глумац. Берберови уопште нису дресирали лава, тако да он никада није извршавао ни најпростије команде. Послије завршетка снимања Кинг и породица Берберов преселили су се у Москву. Лав је смјештен у школу број 74 у којој није било наставе пошто је било љето. Како је Нина истицала, оближњим улицама свакодневно је пролазио аутомобил са озвучењем преко кога је упозоравано да је забрањен улазак на територију школе, али неки нису слушали, пише трен.аз.
Смрт Краља
У спортској сали школе Кинг је 24. јула 1973. године играо фудбал са асистентом Александром (остало је непознаница да ли је асистента ангажовала породица или филмска екипа док траје снимање). Прозори сале нису били добро затворени, а Краљ је остао сам у сали.
У том тренутку поред школе пролазио је осамнаестогодишњи студент Владимир Марков који је са дјевојком шетао пса. Радознали пас провукао се кроз рупу на школској огради и обрео се преко пута спортске сале. Марков је прескочио ограду, ухватио пса и вратио дјевојци и спремао се да поново прескочи ограду, али није стигао. Краљ је искочио из сале кроз прозор и напао Владимира с леђа. На мјесто злочина брзо је стигао потпоручник Александар Гуров и видео лав седи у грмљу, притискајући на земљу унакаженог Маркова и спремао се да једва живом момку одгризе главу. Гуров је пуцао у животињу неколико пута. Марков је преживио.
Међутим, Берберови су Кингову смрт доживели као истинску трагедију. Породица је чак сматрала да Гуров треба да робија због убиства лава јер су били сигурни да је Марков сам испровоцирао звер да га нападне. "По ријечима очевидаца, Марков је почео да прави гримасе и скаче, окрећући се час лицем, час леђима према лаву. Краљ је то схватио као позив на игру. Наш асистент је тако пробао са њим сцену за филм 'Невјероватне авантуре Италијана у Русији' у којој лав јури човјека и обара га на земљу", испричала је Нина своју верзију догађаја.
Породица узела другог лава не слутећи трагедију
Породица је купила убрзо другог лава, Краља Другог. "Краљ Други уопште није личио на нашег првог љубимца кога смо спасили од смрти, а он нам захвалност узвраћао поштовањем и лијепим односом. Овај је захтијевао да ми њега поштујемо. Ипак, Лава Лавовича Кинг Други сматрао је за 'вођу чопора' и слушао га", мемоари су Нине.
Отац породице Берберов умро је од срчаног удара 1978. године. Нина је остала сама у стану са двоје дјеце, лавом и другим животињама, међу којима је била и пума Леља. Краљ Други уопште није био агресиван ни према њој, ни дјеци, чак је и он глумио у филмовима. Лав је 24. новембра 1980. у нападу агресије нанио тешке повреде Нини Берберовој и убио њеног 14-годишњег сина Романа. Пристигли полицајци убили су лава и пуму.
"Тај дан ми је постао ноћна мора", присјећа се Нина Берберова. "Ујутро сам отишла у издавачку кућу: спремала се књига за објављивање коју смо заједно са супругом написали о свим нашим љубимцима. Затим је пожурила кући да нахрани дјецу и животиње.
"Када сам ушла у стан осјетила сам оштар мирис дима. Краљ Други се понашао веома чудно, зарежао је и сјурио се на балконску мрежу. Пума Леља је скочила на софу и сакрила се у ћошак. Отишла сам на балкон и видјела да наш комшија, потпуни алкохоличар, пали и баца комаде пластичног чешља на лава. Експлодирала сам: 'Шта радиш?! Зваћу полицију!' У то вријеме, син се вратио из школе. Прво сам му дала да једе, а онда сам дала и Краљу. Исјекла сам месо и однијела чинију до њега. Он је скочио и јурнуо на мене. Шапом ми је растргао главу, бацио ме на леђа."
Четрнаестогодишњи Роман је потрчао, зграбио Краља за врат, али љути лав је убио Романа пред очима његове мајке - лавља шапа је дјечаку откинула кожу са лица и сломила вратне пршљенове. Комшије су звале полицију која је улетјела и убила и пуму у Краља Другог. Роман је умро у болници дан касније.
