Zemlje EU u kojima su električni automobili rijetkost

На југу, међутим, једва да играју улогу у тржишном уд‌јелу.

Колико је изузетно неравномјерна дистрибуција електричних аутомобила у Европи показују бројке европског удружења произвођача АЦЕА.

Разлози за ово су разни, а прије свега су ту подстицаји за куповину електричних аутомобила.

Тако је у Њемачкој бонус за куповину донио значајан пробој електричних аутомобила на тржиште, па је у овој земљи један од шест нових аутомобила ЕВ.

Слична ситуација је и у Великој Британији (16,6 посто) и Француској (16,8 посто), док је удио ЕВ-а знатно већи у Данској (36,3 посто), Холандији (30,8 посто), Шведској (38,7 посто) и, наравно, са енормним водством у Норвешкој (82,4 посто).

Потпуно другачија слика продаје ЕВ-а може се вид‌јети у Италији, Шпанији, Пољској, а посебно у југоисточној Европи.

У Италији се сваке године региструје 1,3 милиона нових аутомобила, по чему су четврто тржиште по величини у Европи.

Међутим, прошле године само 4,2 посто тог броја су била возила на струју.

То је само један од свака 24 нова аутомобила.

Слично је и у Шпанији која је са 813.000 нових регистрација годишње на петом мјесту европских тржишта, али има удио ЕВ-а од свега 5,4 посто.

У неким земљама југоисточне Европе електрични аутомобили су још мање распрострањени.

Тако Мађарска има удио од 5,3 посто, Бугарска - 4,8 посто и Пољска - 3,6 посто.

Међутим, Хрватска са 2,8 посто и Словачка са 2,7 посто уд‌јела ЕВ-а на тржишту нових аутомобила су на апсолутном дну ЕУ статистике.

То значи да је у овим земљама само један аутомобил електрични од сваких 37 нових аутомобила, преноси Кликс.

Резултат је да у просјеку цијеле ЕУ, искључиво електрични аутомобили чине само 14,6 посто свих нових регистрација. Остали сви нови аутомобили и даље имају мотор са унутрашњим сагоријевањем испод хаубе (укључујући хибриде).

Недостатак подстицаја за куповину не може се користити као опште објашњење за овакве резултате јер су у многим земљама са ниским уд‌јелом ЕВ аутомобила постојале сличне субвенције као у Њемачкој, а у неким случајевима чак и веће.

С друге стране у Чешкој и Словачкој нећете добити ни цента подстицаја при куповини ЕВ-а.

Поред подстицаја ипак највећи разлог за слабу продају ЕВ-а је мрежа пунионица.

Грчка је, напримјер, имала око 2.000 јавних пуњача 2024. године. Бугарска има 1.600 пуњача, Румунија 2.700.

То су све скромни бројеви јер, поређења ради, мала Холандија има 144.000 пуњача. Ово уједно објашњава гд‌је и зашто е-мобилност напредује и гд‌је је још увијек у застоју.